Kada smo se dogovarali gde ćemo na odmor prošlog leta, priznajem da sam ja pobedila. Moji ukućani su bili za odlazak na grčko more, a ja sam se borila za ponovnu posetu mojoj dragoj Crnoj Gori. Pa godinama sam tamo letovala i bila prilično zadovoljna, mogu valjda da se podsetim kako je dole. Zanimalo me je da li se i koliko izmenilo, jer nekad sam putovala gotovo duž čitave obale. Priznajem, nikada me nisu privlačila veća mesta u kojima sam se osećala kao da nisam ni odlazila iz Beograda. Zato sam uvek u širokom luku zaobilazila Budvu, Bečiće, Sveti Stefan i slična „zvučna“ mesta.
Ove godine je izbor pao na Ulcinjsku rivijeru, a smeštaj sam pronašla u jednoj od sojenica na Adi Bojani. Divota! Jedva čekam da ponovo odem tamo…
Uvek me je fascinirala priča o nastanku ovog, za crnogorsku morsku obalu, neobičnog mesta. Naime, prema legendi, nakon nevremena baš na području današnje Ade Bojane nasukao se jedrenjak „Merito“. Niko ne zna kada je to tačno bilo, ali se pretpostavlja da je to period između 17. i 19. veka. Kako je olupina ostala da stoji između dva manja ostrva, rečni nanos obližnje Bojane se taložio preko nje. Nakon nekog vremena je prekrio i ova dva ostrvceta, pa je nastao manji sprud. A vremenom, od spruda je formirano pravo pravcato ostrvo. I baš ono je dovelo do stvaranja dva kraka reke Bojane.
A sojenice na Adi…Prava uživancija. Mir i tišina. Da biste stigli do svog smeštaja moraćete da uđete u čamac koji dobijate u paketu od vlasnika. Predivno iskustvo!
Za ljubitelju tzv. naturizma iliti nudizma, jedino na Adi Bojani postoji naturistički kamp, gde možete slobodno da se krećete, bez odeće na sebi, a da vas za to niko ne kažnjava. Iskreno, nisam pristalica tog vida turizma, tako da smo izbegavali tu plažu.
Meštani ovde love ribu na tradicionalan način, a onda vam je pripremaju u jednom od mnogih restorana na obali. Ne bih preporučivala ni jedan posebno, jer su svi zaista odlični.
Ali ja ne bih bila ja kad bih se zadržala na jednom mestu.
Zato smo otprilike petog dana boravka krenuli da obilazimo okolinu. Ono gde sam ja ostala opčinjena jeste na plaži „Veliki Pijesak“ u obližnjim Dobrim Vodama. Udaljena je svega 15-ak kilometara od Ade Bojane, tako da je moj predlog bio da letovanje produžimo barem za još pet dana i da nakon Ade Bojane potražimo smeštaj u Dobrim Vodama. Pretpostavljam da vam je jasno koliko me je ovo mestašce oduševilo. Priznajem, u mojim prethodnim putešestvijama duž crnogorske obale nisam stigla do njega. Ali smo zato ovog puta ispravili tu „grešku“….
Od naših ljubaznih domaćina sam čula da su Dobre Vode svojevrsna vazdušna banja, što priznajem nisam znala. Prema njihovim tvrdnjama, boravak u ovom mestu se posebno preporičuje osobama obolelim od respiratornih oboljenja, poput astme i bronhitisa.
A plaža…Ne postoje reči kojima mogu da je opišem. Po mom mišljenju, jedna je od najlepših, ako ne i najlepša na crnogorskoj obali. Nije ni čudo što je svrstana u plaže prve kategorije (i to sam čula od domaćina, naravno).
Nakon pet dana „produžetka“ u Dobrim Vodama krenuli smo put Beograda sa željom da se dogodine ponovo vratimo. Bar je to moja želja! A moji dragi ukućani, ako opet budu hteli u Grčku…neka ide, ja se vraćam u Dobre Vode dogodine.