Mi i naše širom otvorene oči usred tame, usred mraka velikog, najvećeg, usred mraka koji jede duše, svaku, jednu po jednu, ne bira, ne ostavlja, ne pušta dezertere, ne pušta žene, djecu i starce. (Njih prve jede. Ustvari, lažem, prve jede Nas. Nas koji nismo ništa, mi nismo ni oni ni mi, mi nismo ljudi, mi smo stihije, sjene, mi jedemo sami sebe i zovemo taj mrak da nas pojede jer ovako više ne možemo, sami, bez ikoga, bez mase da nas grli i brani, bez posteljine, jastuka, bez kreveta. Mi koji u gustom dimu jasno vidimo probleme koji dobijaju obrise i postaju stvarni: postaju ono čega smo se oduvijek i zauvijek bojali: postaju mi. E, ta čudovišta najveća, nas, nas taj mrak prve SLASNO jede.)
Mi u mraku, zajedno sami. Mi bez ikoga, goli i hladno nam je, naša tijela bi se ledila da su navikla na normalno, ovako nije nas briga, nije nam stalo. U zimi je toplo i zato ova zima i nije prava zima, nije samo jedna zima, zima jedne godine, prolazna. Ova zima je zima naših života koja nas ledi ciljano, kad već ovakvi svrhe nemamo da bar ostanemo kao eksponati u muzeju zaleđenih života: eksponati jednog promašenog vremena. Ovo vrijeme nije trebalo da postoji. Mora da smo rezultat nekog propalog hemijskog eksperimenta?? To mora da je tako, ili se neko baš zeznuo. Drugačije ne može,ja neću da je drugačije jer neću da je suđeno da je ovako. NEMOGUĆE
Pružit ćemo evo ruke svi ka nebu, uperite sve vaše oči, svi ih uperite. Uzmite svu snagu svoje volje, svu snagu svojih duša skupite u jedan kozmički vapaj tuge. Ne bola, ne bijesa, toga više nema, znam, znam. I nemojte da plačete, nemoj da kome izmakne jedna suza izdajnica. Ne pokazujte da smo ljudi, ljudi trebali biti nismo. Samo molite, u tišini i mraku molite, molite, molite, molite da ovo nije kraj, molite da je sve samo san, samo loš loš loš san iz kojeg ćemo da se probudimo u narednom životu.
I molite da se ne zaboravi, molite, jer ako zaboravimo bit ćemo prazni baloni bez helija i kisika, jer ko je još vidio da tupilo i stagnacija pune jedan balon? I k tome još da taj balon leti jer prazni baloni ne lete, oni tonu, povucaju se po rudnicima punim mrkle prašine i prljavih šapata. I zato bježite iz tih rudnika i molite, klečite, preklinjite da ne zaboravimo.