Na zapadnom delu Balkanskog poluostrva smeštena je jedna od nekadašnjih republika Socijalističke Federativne republike Jugoslavije. Bosna i Hercegovina je postala nezavisna država 1992. godine.
Graniči se sa Srbijom, Hrvatskom i Crnom Gorom, a južnim delom dužine 20-ak kilometara izlazi i na Jadransko more.
Teritorija Bosne i Hercegovine je uglavnom brdsko-planinska, sa različitim karakteristikama tla. Uz tokove najvećih bosanskohercegovačkih reka se pružaju ravnice plodne zemlje, ponegde sa kraškim poljima.
U saglasju sa teritorijom i klima Bosne i Hercegovine je u većem delu planinska uz primese umereno kontinentalne, uz duga topla leta i hladne i oštre zime. Naročito je u područjima visokih planina česta pojava kratki, ali hladnih letnjih perioda i dugih, izrazito oštrih zima. Na području primorja su česta duga i topla leta, a zime su blage, ali često kišovite.
Iako se dugoročne prognoze ne smatraju naročito preciznim, za mesec mart se na području Bosne i Hercegovine očekuju velike promene u temperaturi. Po ko zna koji put, ovaj mesec pokazuje kako u čitavom svetu, tako i na teritoriji Bosne i Hercegovine svoju nepredvidljivost i promenljivost.
Nakon neobično visokih temperatura za ovaj mesec, koje su se u pojedinim delovima zemlje kretale i do 20 stepeni Celzijusove skale, nastupa talas zahlađenja. Na višim planinama se očekuje i sneg, a ne treba se čuditi ukoliko dođe do formiranja snežnog pokrivača i u gradovima.
Nakon ovog talasa zahlađenja, koji na svu sreću neće naročito dugo trajati, oko 20. marta se očekuje postepen porast temperature, koja će se u tom periodu kretati od 10 do najviše 18 stepeni Celzijusove skale. Najniža očekivana temperatura u ovom periodu će se kretati od 3 do 5 stepeni iznad nule.
Prema prognozama meteorologa, krajem meseca se očekuje pravo proleće uz porast temperature.
Kiša uz prolaznu naoblačnost se očekuje između 18. i 22. marta.
Mada, sudeći po temperaturnim promenama koje svi imamo prilike da vidimo, verovatno je bilo malo onih koji su verovali da će na području Balkana pasti sneg u sred marta, a temperatura se spustiti i do 10 stepeni Celzijusovih ispod nule. Koliko god da smo verovali ili nismo verovali prognozama, sneg jeste pao i zabeleo se u mnogim i većim gradovima, a temperatura zaista jeste ispod nule.
Kao što smo već rekli, meteorolozi ovakve dugoročne prognoze ne smatraju naročito pouzdanim. Ono što stručnjaci iz oblasti meteorologije preporučuju kao pouzdanu prognozu je svakako prognoza za tri do četiri, a najviše sedam dana.
Bilo da su meteorolozi u pravu ili ne, jedno je sigurno: ne treba još uvek odlagati zimske stvari, jer smo svi svedoci da nas je čuvena Baba Marta opet iznenadila.