Kockanje je u ekspanziji. Svi smo pod rizikom jer je ponuda toliko velika i sto se tice oblika kockanja a i dostupnost istima. Patoloski kockari razaraju sebe, svoje porodice, prijatelje, narusavaju zdravlje, ruse ugled ali ocito da nikoga nije briga iako je steta po drzavu tri puta veca od koristi koju ubire od “igara na srecu“. Premalo je informacija o ovom problemu i uglavnom je najlakse da se o njemu cuti i gura pod tepih a toliko je kriminalnih radnji, nasilja, samoubistva zbog nemogucnosti da se izadje iz tog zacaranog lavirinta kocke. I ne pomazu obecanja, ne pomazu molbe…naizgled pomoci nema. Ali… Kao sto se i mnoge druge stvari u zivotu uce tako se moze nauciti i da se ne kocka. I koliko god zvucalo neozbiljno to je tako.
Dragi roditelji, supruge, sestre pa i sami kockari ne okrecite glavu jer patolosko kockanje nije porok, bahatost vec bolest zavisnosti koja se moze prevazici.
Recite “ Zbogom kockanje“!
Dejan Stankovic autor romana Ulog, Zbogom kockanje kao i knjige Patolosko kockanje-uzroci i posledice i osnivac organizacije Herc.
“Kockanje je kao zivo blato, sto se vise pomeras sve brze i dublje tones i zato ne trazi srecu u ma kom dobitku jer sreca se ne moze dobiti, moze se samo izgubiti“.
www.kockanje.org