Draga Ja,
Znam da ti dugo nisam pisala i imam osjećaj da sam te zapostavila i ne mogu ti obećati da se to neće desiti opet. Iako ti se nisam puno obraćala i nisam primjećivala koliko ćeš zaista biti prisutna u meni,molim te saslušaj me. Shvatila sam da si prijatelj i da ti se mogu povjeriti. Ipak si ti sa mnom najduže. Neću ti reći šta ćeš postati i koliko ćeš dugo trajati,jer sudbina je neizbježna, a ja tvoju još uvijek nisam utvrdila. Trebalo je mnogo vremena da saznam najprostije stvari o tebi,šta jedeš,šta piješ,koliko teško dišeš. I sada kada to znam, dajem sebi za pravo da ti pomognem. Znam koliko si tvrdoglava i uporna u svojim danima,ali te molim da me pustiš da te ja u njima vodim. Mislim da imam snage da ti pružim najljepše snove i želje. Znam koliko se voliš ograničavati i kako se s vremena na vrijeme učahuriš i postaneš zrak koji dišeš,ali ne boj se toga. Nisi jedina koja želi naći sigurnost u jednostavnim stvarima. Ne znam koliko si upućena,ali ljudi su sveli sebe na osnove egzistencije i nakon čahure oni ne postanu leptiri. Ja ne želim da se to desi tebi. Znam koliko si snažna i koliko svoju volju potiskuješ. Slušaj,ne volim ni ja sto ti moram ovo reći,ali ustani,bori se,piši,pjevaj. Moja buduća Ja,predaj mi se,bar u dijelovima.
p.s. Pisat cu ti opet i opet sve dok ne budem sigurna da si ono sto ja želim da budeš.
S ljubavlju,Lo