A doći će i Septembar ! Već 400 godina ne pričam sam sa sobom i nedostajem si jako. Bilo je to juče, kad sam shvatio da nikad neću ozdrviti, kad sam shvatio da moram sebe pronaći, da se moram susresti sa samoslikom i završiti dramatizaciu ove predstave, jer neće biti nikog kome ću nedostajati, uzalud šizofrenija, dijabetizam i alkoholizam, poslije mene sve počinje, osim mene. Šta će mi samopoštovanje i sećanje? Bio jednom jedan not so working-class junak?
Prestanite posipati sećer po lebu i kupite novi stan! U protivnom, inkarniraćete u nesretno detinjstvo i naglo prekinutu mladost! Kao ja prošli put! Sad kad pomislim na to i ne sećam se da su druga deca prolazila bolje od mene. Tek kasnije, kad je već bilo kasno, primetio sam razlike među ljudima i tajne veze između adrese stanovanja i položaja u društvu s velikim D. Ali kao deci, ništa nam nije falilo. Tek kad je jedan profa iskreno počeo da se žali na nivo neznanja novopridošlih brucoša poželeo sam da sam čitao Enciklopediju u jedanaest tomova i dvanaest rata, koju sam dobio kao nagradu od roditelja za odlično položenu Malu maturu. Da sam bar čitao Bibliju namesto Andrića i ostalih klasika sa regala. Ne bi se ja ovliko držao u defanzivi, razotkrio bih ja, i pre nego oni mene, sve Ljotićevce i Zboraše, elitiste, Jugoslovene i izdajnike, quislinge.
Ah, ti regali. Ja ih gledam a oni me čuvaju. Ponekad kad sam usamljeniji od njih, kad nema staraca trkeljam po ladicama i vadim dokumente, moj suhi pupak, divim se kravatama i zlatnom nakitu, bojim se pištolja na gornjoj polici, pa onda sve pažljivo vratim nazad, da se ne primeti radoznalalost.
Izigravajući anarho komunistu, praveći se da znam manje nego što znam, preživeo sam, u vakumu, onu Diktaturu i Blagostanje, represivni Sistem mračne prošlosti. A nisam trebao. Trebalo je pasti u svetu vatru Bratstva oduvek zaraćenih strana. Sad je sve drugačije, sad, ceo sve je lud. Pre, bio sam GLUP KO ZID. Samo nemoj da me sahraniš u IKEA kovčegu, spali me, poli benzinom, prah pepelu!
Držao sam se u pozadini i tražio nešto što nisam hteo da nađem tako lako. Tražio sam nešto što sam se nadao da su svi drugi naučili onog dana kad sam zbrisao sa časa po prvi put. Nešto jednostavno, nešto iz neke druge dimenzije, iz neke druge nerealne realnosti, neke drugačije stvarnosti iz neke neobavezne lektire. I mogao bi nastaviti ovim tužnim alejama, ali zabranili su tugu zakonom. Pozitivci su na vlasti, lepi liberalni snovi na ravnim ekranima u beskonačnim izlozima zamenili su drvorede duž ulice koja me je odvela daleko od svega što sam imao. Daleko od sveta u kome su mitovi svedeni i uprošćeni do simbola na trenerci za jutarnju gimnastiku.
Svastika.
Tužna je ali pošto moja je LICHNO ja je nosim i molim ju da se ne naginjie kroz prozor!
Vani su izbledela sva lica! Socijalisti su postali nazionalisti. Okrenuo sam leđa takvom svetu i u trku stigao do NØRRONSKIH bogova, do FRØYE, boginje ljubavi i plodnosti, nasilu udanu za brata, zaljubljenu u nekog pustulova, koji najverovatnije i ne postoji. Mit po mit – narod.
Život je Indijska tinta, pored ostalog, i mit o Kybeli i Attisu, Ishtaru i Tammuzi, meni i tebi, ova je ona, ona je ova, ova e se. Čokni vo drvo.
Ali ko si, zaprovo, ti? Velika Ljubav, Čovek, Žena, Bog, Brat, Sestra? Ili sve to pomešano u jedno ili više NAS. Ili te i nema, ni tebe?
Zažmurim jako i vidim, uvek isto, jarko crveno bezbrižno osećanje olakšanja da sam napokon saznao šta se to dešava u mojoj glavi, divota! Pa sve ovo je ovako kako jeste.
Dva jarca su još uvek na brvnu, besmtrni, a mi na obali, uvek gladni i žedini, navijači. Prešutili smo najbitnije, Cile, nismo se izjasnili do kraja. Smijali smo se svemu a ništa nije bilo smešno, kažu.
I sve što smo imali procurilo nam je kroz ruke na isti način, i sve u svemu, i nemamo neki život iza nas. Posljednji rat, sad je to valjda svima jasno, bio je najgori rat od kada je završio onaj prošli rat. Kad jednom prava budućnost dođe, svi ćemo oživiti. Ulje u tavi ce zacvrčati i napravićemo doručak, omlet od jaja tice Felixa, Žarptice iz bajki!
Leb i Cirkus! Žmurim jos jače! Ljubio sam joj kosu, kao u filmovima.
