Beskrajna plaža u Ulcinju, vedro jutro nakon bure koja je (kako on reče) iz Italije nanijela smeće na obalu, hiljade limenki najeftinijeg piva koje su studenti ispili i on.
Ivica, beskrajno strpljiv starac koji imporovizovanim skijaškim štapom nabada limenke i skladišti ih u najlonske vreće.
Na pitanje koliko ga plaća hotel, samo se nasmijao.
"Oni bi mi platili samo da me ne gledaju, tjeraju me, zato ja ovako uranim", reče uz dodatak da je sakupljanje limenki biznis i za vlasnike lokala, ali da on živi od toga.
"Bude 'vako ljeti, ekskurzije, koncerti, piva ide malo više, pa se nakupi", veli Ivica dok sa ponosom pokazuje i mali detektor metala kojim je, kaže, samo toga jutra, našao nekoliko novčića rasutih po obali.
On nije jedini, sunce polako budi dan, a siluete na plaži se pretvaraju u stotine sakupljača i tragača.
E, da me ćaća vidi…sjetno pomenu starac prije nego je počeo priču o Mostaru u kojem je odrastao.
"Ovde se sve reciklira, ljudi supljaju školjke, melju, prave neka čuda, kažu da uzimaju pare i na onom sjajnom (celofanu) iz cigara, ja to ne mogu, nemam vremena, a i limenke mi donesu dovoljno da preživim.
E, šta sam ja ovoga u Neretvu bacio, prisjetio se Ivica uz konstataciju da se kao dijete igrao sa tonama metalnog i plastičnog otpada iz firmi, flašama, limenkama, gumama od automobila…
"Ma da je bilo sve ono skupiti Juga je mogla da živi samo od onoga", pominje starac računajući koliko se tona svakoga dana baca(lo) samo u biser Hercegovine.
Na odgovor da se i sada baca samo je slegao ramenima, ma ako, možda neko, neko ko ja, živi od toga kad država ne zna.
"Meni da DPS omogući da ja prodajem i plastične flaše, ja bih bio direktor", reče on pa lukavim osmijehom odgovori na pitanje da li ih već sakuplja.
"Samo će vas peksinluk udaviti! Gledam ja skokove (sa Starog mosta), Neretva više nije plava", reče starac, zahvali se, odbi punu limenku NIK-a i nastavi da šljapka prazne limenke po obali.
Ovde sve recikliraju, ostade urezana rečenica na koju i nakon decenije mogu da odgovorim – ovde ništa!
Da li se Ivici ispunila želja, da li sada vlada carstvom plastike zaista ne znam. U narednim posjetama " ekološkoj državi" vidio sam javne plaže pune otpada, tek ponekog tragača za znamenitostima i plašim se da je vrijedni starac ostao bez posla, a CG se vratila na balkanski put idiotluka i trovanja prirode.
Deceniju nakon susreta BiH i dalje nema nikakav projekat o uklanjanju otpada iz prirode, a rijeke, pa i Ivicina Neretva, grcaju u otpadu.
Možda i svijet dođe do nas, možda neki naš grad odluči da pravi reciklirane puteve, da sponzoriše firme koje sakupljaju otpad, krene u zabranu najlonskih kesa…
Možda, do tad će zaljubljenici u prirodu i poneki entuzijasta ili nevoljnik poput Ivice čistiti prirodu i kako-tako je održavati na aparatima kad već država ne zna i ne želi.