ИЗ РАТНОГ ДНЕВНИКА ГЛИШИЋ МИЛАНА
(прво јавно објављивање)
УСТАНАК У ВЕЛИКОМ РАДИЋУ И ОКОЛНИМ СЕЛИМА ПОДГРМЕЧА
– наставак-
Одмах смо брат Миле Глишић и ја кренули у шуму по муницију,коју смо сакрили у једном трулом пању,маскираном са маховином. Био је то пун сандук од 1.200 метака, који су били залемљени у поцинчаном плехнатом сандуку, а око њега дрво, са два конопца са сваке стране сандука, за ношење. Сандук муниције смо опрезно изнијели из шуме, а онда се упутили до Радићког гробља и из гробнице Зорке Стојнић, извадили раније сакривене пушке, ножеве,опасаче и још неке војне опреме,која потиче од расуте војске Краљевиме, када је нападнута од њемачке авијације, о чему ћу касније нешто више рећи. Ја сам имао од раније пушку ,,аустријанку", купљену 1928г са седам аутријских метака,коју је пред устанак поправио ковач Божо Делић. Пушке смо морали прво добро очистити, па смо дошли до куће Милине и на бунару, док смо то сређивали, дотрчао је до нас Ковачевић Ђуро Ристин, из Малог Радића и затражио да му дамо једну од три сакривене пушке. Ја сам му дао моју ,,аустријанку", која је код њега била десетак дана, да би је преузео Алексић Лазо, комшија нас Глишића. Након чишћења и припреме оружја, понијели смо сандук са муницијом и стигли на зборно мјесто- Борик и Рудине, у центру села Вел.Радић. Већ тада су стигли браћа Ружићи, Тртице, Змијањац Стево (који нам је показао сачуване три бомбе) и остали устаници. Усташе су претходних дана купиле око Бихаћа српски народ, а онда га довели до жандармеријске карауле ,,Дреново Тијесно", на Грабежу предали жандармима,који су народ дотјерали у Радић, са планом да све одведу у Крупу, гдје би све, сигурно усташе побиле. Народ је већ преноћио на цести, на силаску из Грабежа у В.Радић и ми смо донијели заједничку одлуку да морамо по цијену наших живота тај народ отети и спасити. Миле је послао Бероња Ђуру,који је био млад,таман приспио за војску, да одјури на Бадњевића брдо, па када народ наиће цестом, ка Бос.Крупи, да виче на сав глас – Народе, бјеж те, дигао се устанак. Ми смо сви,један за другим одјурили да на погодном мјесту, код малорадићког потока и мостића, пресјечемо пут тој колони, нападом на жандарме у претходници колоне. Стигли смо по плану и осули паљбу по њима, на шта су они узвратили и кренули се повлачити према сјеверозападу, са намјером бјежања ка Бихаћу. Борци из Малог Радића су такође припуцали на њих, народ се разбјежао по шуми у М.Радићу, а ми смо наставили потјеру за жандармима. У дијелу звани ,,Опсна" смо ухватили наредника и његовог поднаредника Тичец Марка. Они су одведени у кућу Тртица, а ми смо кренули у напад на Бос.Крупу. По доласку на узвишење ,,Алан", изнад Крупе, ми који смо имали оружје заузели смо положаје тако да можемо добро видјети и гађати усташе, код капије куће Мује Харбаша, на одвајању цесте за Радић, од пута за Бихаћ, гдје су усташе прије на 15-так дана поставиле ,,малту". Ту су сачекивали људе,који су кренули у Крупу да нешто продају, отимали новац. Прво су вршили претресања људи и жена и одузимали од њих новац и вриједније ствари, а касније су отимали дебље овце, јунад, волове, па чак и перад, а све под изговором да ће им то бити плаћено ,,за који дан". Све што би заплијенити, тачније отели, усташе су прво држали у авлији фамилије Харбаш, а онда одвозили у Крупу и ко зна гдје. Зато смо баш на том мјесту, на ,,Алану" заузели положаје са надом да ће се усташе појавити и да оспемо паљбу на њих. Међутим, негдје пред вече,примјетили смо пристизање воза из Бихаћа, на жељезничку станицу Бос.Крупа, а онда су њих око 50. усташа кренули улицом звана ,,Сокак", кроз Крупу. Ми смо отворили ватру на њих, али како су били са оружјем и вјероватно већ увјежбани, брзо су се снашли и узвратили на нас жестоком ватром. Кренули су се ,,подвлачити" испод брда-Алан и закључили смо да нам је најпаметније да се повучемо, јер је већ падао сутон, а ни акција – са масовнијим учешћем народа- није била добро припремљена. Вратили смо се прво у Мали Радић, у засеок Каменица, да видимо шта је са народом, који смо у току дана отели од жандарма, међутим народ је већ стигао у Велики Радић, гдје је спашен и размјештен по кућама. Иако незадовољни што нисмо успјели нанијети губитке усташама у Крупи, ипак смо били срећни, када смо видјели колико смо спасили нашег српског народа од усташких звијери. Та прву ноћ, након устанка, била је без сна и цијелу ноћ се патролирало и ослушкивало и гдје год се нешто чуло, одмах смо ишли са оружјем да то провјеравамо. Одмах, ујутро кренули смо у нову акцију …
У следећем наставку
НАПАД НА ЖАНДАРМЕРИЈСКУ КАРАУЛУ ,,ДРЕНОВО ТИЈЕСНО"