Nezvanična infirmacija "sudski policajac iz Vlasenice se igrao pištoljem i ubio prolaznika".
Ova vijest svakako nije prijatna za obrađivati. Teško je ne žaliti jedan prerano ugašeni život, a teško se i ne staviti u poziciju sudskog policajca koji je danas primio na sebe najveće breme (tuđi život).
Ipak moramo se pozabaviti pitanjem ko nas čuva i kako.
Prije par godina vlast i ministar Lukač su " kuliranjem" zataškali aferu o 40 i kusur mladih policajaca koji nisu zadovoljili psiho/fizičke uslove, a opet su se našli na spisku policijske akademije, zadužili uniforme i sada nas (takoreći) čuvaju.
Ko su oni, da li su sposobni da se nose sa pritiskom, da li znaju granicu sile koja im je dozvoljena, da li znaju zakone i, danas se pokazalo kao ništa manje bitno, da li znaju da rukuju oružjem.
Da se u javne ustanove zapošljava preko stranke, rođaka i koverte više je jasno i ptici na grani, ali makar malo pažnje u izboru osoba na odgovornim pozicijama bi makar održalo privid normalnosti u društvu.
Nit može hirurg drhtavih ruku, nit policajac koji nije prošao primarni psiho test,
ili ipak može?!
Nesreće se dešavaju i najvećim profesionalcima, ali podobnima u mnogo većem procentu.