Ćuti,
samo ćuti
Daljine u sebi skuči
Zažmiri
krila zatvori
Kroz guste magle na zemlju se spusti
Jer duša odavno sluti
Jedan te isti krug
Po kom te uporno vrti
Đavo samo tebi znan
I pusti,
samo pusti
Samoća je najbolji drug
Došli su na naplatu umori
Odagnaj sopstvene rime
Zaćuti slova, riječi i misli
Jer
Jedna na drugu liče sve ove zime
Koje te mrznu i ubrizgaju jezu
U dušu željnu mira
Zatvori oči i zamisli
Da još uvijek postoji plavo
Bistro
I čisto nebo
I da mu je ime Sloboda i hrani ga Sunce
I po njemu ptice letom pišu
Jedino pravilo od kad se rodiš
Da imaš pravo na sebe, na ljubav,
na suše i kišu
I sve je to isto i sve je za ljude
I zašto se čude
Kada sa neba tišina svira
Pa si tišina
I tišinom dišu
Svaki tvoj pogled, treptaj i korak
I zašto nakon svih mašti, zanosa i poleta
Na kraju ostane ukus gorak
I kome smeta
Što si takav
Iluzorno varljiv
A najstvarnije stvaran
I pucaš daleko
A samom sebi si meta
I gađaš da pogodiš u centar
Jer je tamo srce kojim misliš i grliš
I samo ako ga pukneš
Ponovo rastu krila
I letiš još jednom
Bezglavo hrliš
Slobodama i visini koje te hrane
Ćuti,
Samo ćuti
Daljine u sebi skuči
I ne dozvoli da ti ikad zabrane
Pravo da postojiš, dišeš i letiš
Da voliš i imaš sebe
Da budeš prosta, jedna i svoja
Da ostaneš Ti
U sivoj magli
da budeš Boja