Piše: Slobodan Martinović
Moderno divljaštvo
Svedoci smo svakodnevne brutalnosti nad ljudima, površinama, objektima, šumama, rekama od strane počinioca kojima je nasilje način borbe za ličnu korist. Pitam se, zašto bog ne reaguje, kad su ljudi nemoćni. Za sebe mogu kazati da sam vernik u pokušaju, između božije propovedi i nepravde sa kojom se suočavam u životu, iznova tražeći sopstveni mir.
Gledajući scene gde čovek čoveka mučki pesniči, lomi ruke, pitam se ko smo mi. To životinja životinji nikada ne bi uradila. Da li nam je ostao jedini izlaz da preživimo tako što ćemo se samoorganizovati. U zarobljenoj državi, gde institucije sistema ne funkcionišu, to nam jedino preostaje.
Ne bih ovo nazvao ni plemenskim načinom života, jer su plemena imala kodeks ponašanja, znao se neki red. Danas, lažov do lažova, lopov do lopova, gaze život običnih ljudi. Država je izgubila smisao svog postojanja jer štiti nasilje nad građanima. Postala je negacija same sebe.
„Kamen koji odbaciše zidari, taj posta kamen ugaoni. Svaki koji padne na taj kamen, razbiće se, a na koga on padne, satrće ga“.