Foto: Ilustracija
U kutiji na polici Lenine sobe je odložena gomila lutkica. Dosadilo joj je da se igra njima, piše BBC na srpskom.
Torbice i nakit, ukrašen slikama junakinja Ane i Elze iz Diznijevog crtanog filma Zaleđeno kraljevstvo, skupljaju prašinu, a knjige i slikovnice sklonjene su na tavan.
„Kako su se trendovi menjali, tako smo kupovali proizvode sa motivima iz različitih crtanih filmova”, kaže Dragana Mladenović, Lenina majka, za BBC na srpskom.
Popularnost junaka se najviše videla u izboru slike na torti koju bi želela za rođendan, dodaje ona.
Lena je nove igračke upoznavala preko internet platforme Jutjub, ali i u druženju sa vršnjacima.
Na razvoj deteta utiče genetika, vaspitanje, ali i okruženje u najširem socijalnom, ekonomskom i kulturnom smislu, smatra Brankica Stanojević, dečija psihološkinja.
„Ljudi su sada okruženi potrošačkom kulturom i njenim vrednostima, a sa druge strane, nema dovoljno jake alternative.
„Ono što odrasli smatraju bitnim, deca prihvataju, pa mi našim načinom života stvaramo vrednosti kod dece”, kaže ona za BBC na srpskom.
‘Nikad ne znam koju ću lutkicu dobiti’
Lenina mama misli da je njena ćerka nije previše zahtevna, ali je skoro svaka godina odrastanja obeležena različitom fazom u odabiru omiljenog crtanog junaka.
Prva je bila Diznijeva junakinja Mini Maus, pa Elza iz crtanog filma Zaleđeno kraljevstvo, a potom LOL lutke.
Ove lutke su se u prodaji pojavile 2016. godine, a dobijaju se, zajedno sa odećom, dodacima i ljubimcima, upakovane u male plastične kutije tako da se ne vide, poput igračke u Kinder jajetu.
I roditelji i deca zajedno uče potrošačke navike, objašnjava Goran Petković, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.
„Poslednje nedelje u godini su udarni termini za prodaju, jer je tada vreme darivanja i velika su sniženja.
„Roditelji kupuju deci poklone koje ona očekuju i tako, postepeno razvijaju potrošačke navike”, objašnjava on.
Baš kao i Lena, ni desetogodišnja Lola ne može da odoli igračkama.
Kaže da joj se uglavnom dopadaju one igračke koje imaju njeni vršnjaci.
„Volela sam da dobijam LOL lutke, jer nisam nikad znala koja će biti u pakovanju.
„Sada su mi dosadile, pa smo ih odneli kod bake u selo”, kaže Lola.
Proizvodi koji se otvaraju pred kamerama
Lola o novim trendovima saznaje i sa društvenih mreža.
Najviše preporuka za kupovinu dobila je od jutjubera Zage i Filipa koji snimaju sadržaj za najmlađe i danas imaju 1,8 miliona pratilaca.
Oni nisu odgovorili na pozive BBC novinara za komentar do objavljivanja teksta.
Filip i Zaga objavljuju snimke kako otvaraju različite proizvode namenjene deci i predlažu kreativne zadatke, poput oslikavanja odeće, ili izvode mađioničarske trikove.
„Veliki broj ličnosti koje su važne deci preporučuju proizvode za određenu nadoknadu.
„Ti snimci se dele, potom se objavljuju dodatna iskustva i tako se razvija čitava mreža”, kaže profesor Petković.
Da ovakve reklame vrlo direktno utiču na formiranje stavova kod dece i tako šalju i vrlo direktne, ali i prikrivene poruke, smatra psihološkinja Brankica Stanojević.
„Koriste se jarke boje, intenzivni zvuci, igra se na kartu onog što prirodno privlači našu pažnju”, kaže Stanojević za BBC na srpskom.
Na mnogim od ovih snimaka u krupnom kadru su ruke i prsti, čime se privlači pažnja najmlađima, jer su ruke odraslih često u njihovom vidnom polju.
U njima se često čuju i zvuci privlačni deci, poput pucketanja plastike u kojoj je igračka spakovana, navodi se u radu Video snimci raspakivanja: dete kao posmatrač u sajber svetu. istraživačice Džeki Marš sa Univerziteta u Šefildu.
Video zapisi raspakivanja mogu pozitivno da utiču na dečiju želju za igranjem, kažu stručnjaci.
„Igranje je vitalni deo ranog razvoja, uči nas jezičkim veštinama i emocionalnoj regulaciji, kako da delimo.
„Interakcija je iskustvo povezivanja, tako da je sve što podstiče igru, u suštini, dobro”, kaže Dejv Nil, istraživač koji se bavi ranim razvojem dece sa Univerziteta Kembridž, za BBC.
Ipak, on smatra da snimci raspakivanja igračaka mogu da utiču na razvoj dece i njihovu socijalizaciju.
„Kada se deca igraju igračkama, oni rešavaju probleme, razvijaju kreativnost, shvataju kako igračka funkcioniše.
„Gledanje ovih snimaka je površniji angažman”, ističe on.
Ne možemo da pobegnemo od tržišta
Dvanaestogodišnja Lena Mladenović se ne ljuti ukoliko ne dobije željenu igračku, ali se njena majka Dragana trudi da joj svaki put izađe u susret.
„Mi znamo da je to nepotrebno, ali je ti pokloni čine srećnom”, kaže Dragana.
Sama filozofija tržišta je da se stvori što više potrošača, a mi živimo u svetu u kojem je uspešan onaj ko može da kupi što više stvari, ukazuje psihološkinja Stanojević.
„Uspešno roditeljstvo povezujemo sa tim koliko materijalnih stvari možemo da obezbedimo deci.
„Ako je nama brend bitna stvar, dete će to osećati, pa će bilo kakva zalaganja za skromnost u teoriji biti samo dvostruki standard”, upozorava ona.
Deca prate trendove, roditelji ih u tome podržavaju, a čuvena rečenica kojom nagrađuju ponašanje dece: „Ako budeš dobar – kupiću ti nešto”, ima veze sa potrošačkom kulturom, objašnjava ona.
Potrošačka kultura: Kako su želje postale osnovne potrebe
Pre nekoliko godina, Lola je sa mamom dugo čekala u redu ispred prodavnice da bi kupile neku od novih lutkica koje su se tada pojavile.
Zbog velike gužve, najtraženiji proizvodi nisu ostali na policama, već su bili postavljeni odmah kod kase.
Decu privlače životinje i jarke boje na ambalažama proizvoda koji se u prodavnicama postavljaju tako da budu u visini njihovih očiju, objašnjava Goran Petković.
Ovakve ponude se zasnivaju na poznavanju ljudske psihologije.
„Princip zadovoljstva je osnovni princip.
„Mi imamo potrebe, težimo da ih zadovoljimo, ali ako u tome ne uspemo, stvara se frustracija”, kaže psihološkinja Stanojević.
Biološke potrebe nam omogućavaju da preživimo, a tržište stvara nove, koje rade po istom principu, smatra ona.
„Razvijamo se kada kontrolišemo princip zadovoljstva i stavljamo bazične potrebe pod kontrolu radi nekog višeg cilja”, dodaje.
Lolinu sobu sada krasi nova kolekcija igračaka, raznobojnih plišanih ljubimaca kojih želi da ima što više.
Deci je jako bitno da ne budu isključena iz njihove vršnjačke grupe, ali bi roditelji mogli da svedu kupovinu na razumljivu meru tako što bi pravili dugoročne planove, poput, na primer, darivanja praznicima ili za rođendan, i istrajavali u tome, objašnjava psihološkinja.
„Trebalo bi da pohvalimo dete kada nije previše zahtevno i da princip zadovoljstva zamenimo principom realnosti tako što će mu se pokazati da ne mora sve što poželi da dobije odmah.
„Ako naučimo dete da razmisli šta mu je stvarno potrebno i da nečega možda mora da se odrekne, postavljamo jasne granice i tako ga najbolje pripremamo za stvarni život”, ističe Stanojević.