Koju granicu Kremlj neće prekoračiti? U to više niko nije siguran, pa čak ni država poput Finske, koja ima mnogo iskustva u tumačenju ruskih signala.
Pritom je granica između Finske i Rusije duga čak 1.300 kilometara i najduža je u Evropskoj uniji. Od kraja Drugog svetskog rata tu je vladao mir, ali sada kada je Rusija napala suverenog suseda, Fincima više nije svejedno.
Na graničnom prelazu Valima, koji je najbliži Helsinkiju, situacija je od početka invazije na Ukrajinu mirna – izuzev malog broja ukrajinskih i ruskih izbeglica koje beže od konflikta, kaže kapetan granične policije Jusi Pekala.
Potrebno je biti na oprezu
„Spremni smo naravno i spremamo se za razne situacije. Ne bih rekao da smo alarmirani, ali sve promene se uglavnom najpre osećaju na granici“, kaže Pekala za DW.
Kapetan Jusi Pekala na finskoj strani granice
Promene nisu dobrodošle u Finskoj, tamo se decenijama radi na održavanju delikatnog geostrateškog balansa i to izvan bilo kakvih vojnih saveza – uz održavanje odnosa sa Moskvom, ali i uz izgradnju dobro opremljene i uvežbane vojske.
Finci do sada nisu osećali da im je potrebna odbrambena pomoć NATO i većina građana protivila se članstvu u toj vojnoj alijansi. Tako je bilo sve dok 24. februara, dok Rusija nije napala Ukrajinu.
Naprasno, ali ne i iznenađujuće
Prema anketi finskog javnog servisa YLE, 53 odsto ispitanika želi da Finska uđe u NATO. Ovog meseca taj broj se povećao na 62 odsto.
Finski ministar odbrane Anti Kaikonen kaže da je razumljivo to što je podrška NATO tako značajno porasla: „Ljudi su mislili da ćemo živeti u mirnim vremenima, a sada imamo rat usred Evrope, nadomak Finske“, rekao je Kaikonen za DW, nakon sastanka u sedištu NATO u Briselu, gde je, ranije ovog meseca bio pozvan zajedno sa predstavnicima Švedske.
Ministar najavljuje da će vlada tokom aprila dostaviti parlamentu novu procenu o odbrani zemlje, čime će biti i pokrenuta debata o ulasku Finske u NATO. Mnogi veruju da će nakon javne, kao i rasprave u parlamentu, ta zemlja i zatražiti članstvo u Alijansi.
Finski ministar odbrane Anti Kaikonen (levo), generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg i ministar odbrane Švedske Peter Hultkvist u Briselu
Sećanja na rat izazivaju jezu
Za Fince je vojne neutralnost ne samo pitanje budućnosti, već i prošlosti. Sovjetski Savez napao je Finsku 1939. godine. U Zimskom ratu, baš kao i sada u Ukrajini, Moskva je invaziju opravdala time što je tvrdila da ju je Finska isprovocirala. Finci su se branili svoju nezavisnost uz velike gubitke života, teritorije i dobara, boreći se u suštini potpuno sami.
I još otada se spremaju na slične situacije. Finska uvežbava praktično kompletnu svoju odraslu populaciju za reagovanje u vanrednim situacijama, bilo da su u pitanju prirodne katastrofe, nesreće u industrijskoj proizvodnji ili invazije iz susednih zemalja.
Spomenik poginulima u Zimskom ratu 1939 u Helsinkiju
Finski rezervisti su spremni
U Vanti, predgrađu Helsinkija, vojni rezervisti uvežbavaju gađanje iz oružja. Prethodnog meseca u vežbama je učestvovalo više rezervista nego ikada, a porastao je i broj građana koji su se prijavili na časove samoodbrane ili da se pridruže vojsci.
Anti Ketunen, predsednik kluba „Rezervisti Vantija“ kaže da je samo u prve dve nedelje nakon početka ruske invazije broj članova kluba porastao za 25 odsto, odnosno za 250 ljudi. „Nikada nismo doživeli tako nešto“, kaže Ketunen.
„Situacija u Ukrajini pokazala je da je sve moguće. Moramo biti spremni“, kaže Mina Nenonen, predsednica Saveza rezervista Finske. „Ne paničimo. Ljudi samo žele da prežive i sada je vreme da nauče kako“, kaže Nenonen.
Finski rezervisti na obuci
Moskva preti
Garancija o međusobnoj pomoći u odbrani članova NATO, što donosi sa sobom članstvo u Alijansi, nije bez rizika. To je i bio razlog zašto Finska nije želela da uđe u NATO. Moskva sada eksplicitno preti Finskoj da će biti „ozbiljnih političkih i vojnih posledica“ ukoliko ta država zatraži članstvo u zapadnom vojnom savezu.
Ministar odbrane Kaikonen veruje Kremlju na reč: „Rusija bi nekako reagovala, ali teško je proceniti kako.“
Savetnik u finskom parlamentu Henri Vanhanen kaže da je, s obzirom na neizvesnost, vreme da se uđe u NATO – sad ili nikad. „Ukoliko se ne priključimo, moramo da imamo razloge za to. Koji je naš bezbednosni plan za budućnost u tom slučaju? Da li je naša bliska saradnja sa EU dovoljna u tom slučaju? Ne možemo to da znamo“, kaže Vanhanen.
On veruje da bi to bio dobra stvar i za Alijansu. „Mi ne bismo bili teret“, dodaje, dobro opremljena vojska Finske „doprinosila bi bezbednosti NATO“.
Finska pred izazovima
Rusija je možda već napravila neki korak u tom pravcu, kaže Hana Smit, iz helsinškog Evropskog centra za borbu protiv hibridnih pretnji. Ona pritom ukazuje na tvit ruske ambasade u Finskoj od 16. marta: „Dragi sunarodnici, molimo Vas da konzularnom predstavništvu ambasade prijavite bilo kakvo kršenje prava, diskriminaciju i iskazivanje mržnje prema državljanima Ruske Federacije i onima kojima je ruski maternji jezik“.
Smit podseća na Putinove izjave da su oni koji govore ruski u Ukrajini bili diskriminisani i da je Rusija morala da reaguje kako bi ih zaštitila. „Iako znamo da je ovakav potez ambasade samo test, to ipak izaziva strah“, kaže Smit za DW i naglašava da je veoma važno biti svestan da Rusi to namerno rade.
Iako su Finci dobro opremljeni da se bore protiv informacionog rata, Smit ne odbacuje mogućnost velikih izazova. Sudbina Ukrajine pokazala je Fincima da je „pretnja ozbiljna i realna, i da isto može da se dogodi i Finskoj“, ocenjuje Smit. Ona smatra da će to napokon naterati zemlju da uđe u NATO i kaže: „Ukoliko se u Evropi spusti nova Gvozdena zavesa, Finci se nadaju da će završiti na zapadnoj strani.“
Preuzeto sa DW