Tokom ljudske istorije održano je nebrojeno sastanaka: od koji su pojedini promenili tok istorije i oblikovali svet.
Od praistorije, preko antike i srednjeg veka, do modernog doba, uvek je bilo sastanaka nakon kojih je usledio događaj koji je ostavio posledice, toliko duboke, da su uticale i na trenutak u kom sada živimo.
U nastavku čitajte o 10 možda najuticajnijih susreta. Da se neki od navedenih nije desio, verovatno bi naša realnost izgledala malko drugačije.
10. Bečki kongres
Početkom devetnaestog veka, 1814. godine, Napoleon Bonaparta je pregazio Evropu na način koji nije zabeležen još od Julija Cezara. Međutim, pohod na Rusiju se završio neslavno, a on je zbog ogromnih gubitaka morao da abdicira – a kasnije i da ode u izgnanstvo.
Sa ciljem da se odluči o daljoj sudbini kontinenta, koji je nakon veka konstantnog ratovanja i građanskih nemira bio uzdrman do temelja – sazvan je Bečki kongres.
Predstavnici četiri velike sile: Austrije, Pruske, Britanije i Rusije, složili su se da preoblikuju i uravnoteže evropske granice na način koji bi sprečio buduće sukobe.
U ovoj raspodeli Francuska je prošla najgore, jer joj je smanjena površina. Sa druge strane Prusija je iskoristila ovaj, za nju, povoljan istorijski trenutak i pripojila sebi značajne teritorije.
Pojedini kritičari tvrde da je Bečki kongres bio odgovor tradicionalnih monarha na pretnju liberalnih i revolucionarnih ideala.
Šta god da je stajalo iz njihovih akcija, Bečki kongres je stvorio novi poredak poznat kao “Koncert Evrope” – koji je obezbedio relativan mir i stabilnost koji su trajali čitav vek.
Ipak, ovakav poredak je otvorio put ka Prvom svetskom ratu, 1914. godine, otkrivši tada sve svoje nedostatke.
9. Bretonvudski sporazum
Dok je 1944. godine Drugi svetski rat još uvek besnio, 730 delegata iz savezničkih država okupilo se u malonom mestu Breton Vudsu u Nju Hempširu.
Sastanak su organizovale Sjedinjene Države, koje su smatrale da će kada se rat završi – biti potrebna velika ulaganja. Ovo je bila jedinstvena prilika da se stvori nešto što nikada ranije nije pokušano: istinski regulisan međunarodni monetarni sistem.
Tokom ronedeljnog skupa pod zvaničnim nazivom “Monetarna i finansijska konferencija Ujedinjenih nacija”, osnovan je Međunarodni monetarni fond i prethodnik Svetske banke, tzv. Međunarodna banka za obnovu i razvoj.
Od kraja Drugog svetskog rata pa do 1973. godine, Bretonvudska konferencija je oblikovala globalne ekonomske poslove i geopolitiku u celini. Ovo je bila polazna tačka za Sjedinjene Države da kasnije postanu svetska supersila.
8. Prvi Nikejski sabor
Teško je i zamisliti kako je izgledalo hrišćanstvo u ranim godinama. Nije bilo jasne organizacije sa utvrđenim pravilima, liturgijom i verovanjima. Umesto toga, to je bio skup veoma različitih shvatanja i uverenja.
Iz tog razloga Konstantin I je 325. godine sazvao Prvi Nikejski sabor sa ciljem da se utvrdi kako će hrišćanstvo izgledati i da otkloni zabunu koju je svojim krivim učenjem stvorio Arije, sveštenik iz Aleksandrije. On je rasprostirao učenje da je Hristos u vremenu stvoren od Boga, i da nije prevečni Sin Božji, ravan po bitnosti Bogu Ocu. Konstantin je želeo da izbegne nastajajući ekumenski sukob, a Savet je uspeo da se složi kako je Isus Hrist nedeljiv od Boga. Ovo zvanično priznanje Svete Trojice postaće zabeleženo kao Nikejski Simbol vere
Glavni posao ovog Sabora, dakle, bio je utvrđenje Simbola vere. Osim toga, Sabor je utvrdio i vreme praznovanja Vaskrsa i propisao je 20 raznih kanona.
7. Sastanak na Jalti
Jedna od najpoznatijih fotografija svih vremena prikazuje tri tada najmoćnija čoveka na svetu, Josifa Staljina, Vinstona Čerčila i Frenklina D. Ruzvelta, koji poput starih prijatelja, sede jedan pored drugog.
Oni su se početkom 1945. godine sastali u krimskom letovalištu Jalta da razgovaraju o tome šta će se dogoditi nakon savezničke pobede – kako će izgledati budućnost sveta.
Ovaj sastanak je bio najznačajniji koji se odigrao u posleratnoj Evropi. Na mnogima koji će potom uslediti ulagani su zajednički napori da se prevaziđu krize koje je izazvao Drugi svetski rat.
Stručnjaci smatraju da su na sastanku na Jalti ujedno postavljeni i temelji za budući Hladni rat.
6. Temistokle ubeđuje Atinjane da izgrade flotu
Temistokle je bio atinski političar i general rođen 524. godine pre nove ere.
Iako se ne zna kada se tačno dogodio, zna se da je Temistokle na jednom sastanku atinske skupštine ubedio svoje sunarodnike da izgrade flotu od 200 trijera.
On se čak pozvao na navodno proročanstvo Proročišta u Delfima koje je predviđalo da će Atina biti spasena “drvenim zidom”.
Njegovu ogromnu vojsku Spartanci su privremeno zaustavili u legendarnoj bici kod Termopila, međutim prava prekretnica se odigrala na moru: bitka kod Salamine.
Potpuno uništenje persijske flote, uglavnom zbog atinskih brodova, zaustavilo je napredovanje Persije. Da su Persijanci porazili savez grčkih gradova, danas bi svet bio potpuno drugačiji.
Demokratija – ne samo koncept, već čak i sama reč – možda ne bi postojala u našem današnjem obliku. Zbog toga taj sastanak atinske skupštine treba smatrati jednim od najvažnijih u istoriji.
5. Rimski ugovor
Evropska unija je druga najveća ekonomska sila na svetu posle Sjedinjenig Država, a njena populacija je treća po veličini posle Indije i Kine.
Iako članice Evropske unije danas sarađuju i pomažu se, vekovima su ratovale.
Engleska, Francuska, nemačke države, Španija i Austro-Ugarska samo su neke od velikih sila koje su se vekovima neprestano i žestoko borile. Samo u 18. veku bilo je nekoliko miliona žrtava koje je odneo rat.
Nakon ratova u XX veku, morali su da se preduzmu određeni koraci kako bi se u budućnosti sprečila krvoprolića. Jedan od koraka bilo je stvaranje Evropske unije. Bivši neprijatelji ujedinili su se međunarodnim sporazumima poput NATO-a, zajedničkom ekonomijom, otvorenim granicama i bližim političkim vezama.
Ništa od ovoga ne bi bilo bez Rimskog ugovora, koji su 1957. godine potpisale Francuska, Zapadna Nemačka, Belgija, Italija, Holandija i Luksemburg.
Ovim ugovorom je osnovana Evropska ekonomska zajednica, koja će jednog dana postati Evropska unija.
4. Velika šizma
Katolička i Pravoslavna – dve daleko najveće hrišćanske crkve – nisu uvek bile odvojene.
Početak njihovog raskola počeo je tokom XI veka kada su tadašnji teološki i politički sporovi došli do dramatičnog raspleta. Iako je Velika šizma bio dug i postepen proces, odlučujući trenutak se desio prilikom kratkog sastanka 1054. godine.
U aprilu 1054. godine, papska delegacija iz Rima stigla je u Carigrad, dom istočnog hrišćanstva. Planirani sastanak je, međutim, prekinut kada su papski delegati počeli da osporavaju ubeđenja i prava svojih domaćina i napustili skup.
Religiozna podela između Zapada i Istoka je od tada je jedan od ključnih trenutaka evropske istorije. Tek 1965, 900 godina kasnije, međusobne ekskomunikacije iz 1054. su konačno opozvane.
3. Brest-litovski mir
Iako manje poznat od Versajskog ugovora, koji se bavio posledicama Prvog svetskog rata, efekti Brest-litovskog mira se, međutim i danas osećaju. Posle Lenjinove komunističke revolucije i pada cara, Rusija je želela da se povuče iz Prvog svetskog rata.
Centralne sile – Nemačka, Austrija, Osmansko carstvo i Bugarska – prihvatile su njihovo povlačenje, ali su postavile oštre zahteve novoj boljševičkoj vladi.
Jedanaest zemalja je postalo nezavisno širom Evrope i Azije, Nemačka je dobila teritorije u Poljskoj i Baltiku, a Ukrajina je postala republika oslobođena ruskog uticaja.
2. Rimki senat proglašava Cezara neprijateljem Rima
Tog 7. januara 49. godine pre Hrista, rimski senat se okupio da razgovara o sve većoj moći Julija Cezara.
Godine političke napetosti između dva najveća rimska generala, Cezara i Pompeja, dovele su Republiku do ivice rata.
Posle užurbane rasprave, senat je naredio Cezaru da se odrekne svoje vojne komande. Sam Cezar je ovo opisao kao “uvredljivo” i “divlje” i kao što znamo, odbio je da posluša.
On je tada proglašen “državnim neprijateljem” i od tog trenutka više nije bilo povratka. Došlo je do građanskog rata između Cezara i Pompeja, koji se završio pobedom Julija Cezara.
Iako su usledili građanski ratovi, rimski istoričar Svetonije je verovao da je 49. godina p.n.e. označila kraj Rimske republike i početak Rimskog carstva.
Iako je nemoguće znati šta bi se dogodilo da nije izbio građanski rat, jasno je da je odluka Senata bila od istorijskog značaja kako za tadašnji Rim, tako i za ostatak sveta.
1. Henri VIII pokreće prvu misiju Kraljevske mornarice
Poznato je da je Britansko carstvo u jednom trenutku istorije bilo najveće na svetu. Međutim, da nije bilo sastanka održanih početkom 16. veka, Britansko carstvo možda nikada ne bi ni postojalo.
Iako je nasledio samo pet ratnih brodova od svog oca, Henri VIII je izgradio više od četrdeset za vreme svoje vladavine i tako zvanično osnovao “Kraljevsku mornaricu”.
Godine 1512, devetnaestogodišnji Henri VIII se sastao sa svojim savetnicima da razgovaraju o ratu sa Francuskom. Molili su ga da to ne čini, ali Henri VIII je istrajao u svojim težnjama.
Uspeh kasnijih pomorskih angažmana protiv Francuske ojačao je Henrijevu želju da investira u Kraljevsku mornaricu. Nakon toga, Engleska se učvrstila kao jedna od najvećih pomorskih sila koja je kolonizovala države širom sveta.
Posledice u bile dalekosežne i uvukle su se u sve pore života. Engleski je postao globalni jezik, a njihova filozofija, umetnost i način vođenja politike proširili su se svetom.
A da su te 1512. godine savetnici ubedili Henrija VIII da ne osniva Kraljevsku mornaricu, možda ništa od svega toga ne bi bilo…