Foto: Jorge Barrios Riquelme/Wikimedia Commons
Sudski proces između Džonija Depa (Johnny Depp) i Amber Herd (Amber Heard) privukao je više
medijske pažnje i izazvao više interakcija na društvenom mrežama u
Americi od borbe za pravo na abortus. Iako verujem je motiv važnosti
ovog slučaja za američku javnost daleko od pitanja ostvarivanja ženskih
ljudskih prava, zapravo je za to pitanje jednako važan, posebno za
razumevanje društvene stigme sa kojom se žrtve nasilja i dalje
suočavaju.
Nisam, naravno, naivno verovala da će samo nekoliko
godina nakon #MeToo pokreta svaka žena moći otvoreno da progovori o
nasilju koje je pretrpela, niti da će svi nasilnici biti osuđeni. Ono
što ipak jesam, jeste to da žene koje o tome progovore neće morati da
prođu kroz društveni linč.
Međutim, slučaj Depa i Herd deluje da
se dešava u paralelnoj stvarnosti, daleko od uticaja feminističkih
pokreta koji su ohrabrivali žene da bez straha progovore o nasilju i
pokazuje mi sve domete vlastite naivnosti.
Upravo završen sudski
proces između Depa i Herd započeo je 2019. kada ju je Dep tužio radi
navodnog nanošenja štete njegovoj karijeri člankom objavljenim u Washington Postu
u kojem je navela da je ona javna ličnost koja predstavlja simbol
porodičnog nasilja. Iako u članku nije pomenula njegovo ime, on je
tvrdio da je jasno da se ta ocena odnosi na njega.
Naime, Dep i
Herd su bili u braku tokom 2015-16. Ona je podnela tužbu za razvod braka
zbog fizičkog, psihičkog i seksualnog zlostavljanja koje je Dep obično
činio pod uticajem droga i alkohola. Četiri dana nakon podnošenja tužbe
dodeljena joj je zaštita u obliku zabrane prilaska od strane Depa. Par
meseci nakon toga sačinili su sporazum o razvodu braka, a ona je povukla
zahtev za zaštitu od porodičnog nasilja.
Tokom 2018. Dep je tužio britanski tabloid The Sun zbog teksta u kom su ga nazvali osobom koje tuče suprugu (wife beater). Njegova tužba je odbijena pošto je sud utvrdio
12 slučajeva fizičkog nasilja Depa prema Herd, te da je ona strahovala
za vlastiti život. Depov zahtev da se presuda preispita na višoj
instanci je odbijen sa obrazloženjem da je prvostepeni postupak pravilno
sproveden.
Tokom ovog suđenja po Depovoj tužbi za naknadu štete izneti su brojni dokazi o njegovoj zloupotrebi alkohola i droga. Takođe su prikazane
poruke koje je slao prijatelju u kojima piše da želi da ubije i spali
Herd i da potom siluje njeno mrtvo telo. Priznao je da ju je udario
glavom, za šta tvrdi da je bilo nenamerno.
U jednom snimku
njihovog razgovora Herd priznaje da je udarila Depa. Takođe je priznala
da sav novac koji joj je dodeljen u brakorazvodnoj parnici nije donirala
u humanitarne svrhe, kako je prvobitno obećala. Njihova bračna
savetnica je njihov odnos okarakterisala
kao „međusobno zlostavljanje“, te posvedočila da joj je Herd rekla kako
je počela da „uzvraća napad“ onda kada je Dep postao fizički nasilan.
Ono što je javnost najviše zabavilo i izgleda poslužilo kao dokaz njene
nekredibilnosti jeste Depova tvrdnja da je izvršila nuždu u njegov
krevet, što je ona negirala.
Šira javnost i pojedini mediji ceo
slučaj su pratili kao svojevrsni rijaliti šou, otvoreno stajući na
stranu Džonija Depa. Društvene mreže su prepune mimova i postova u
kojima se ismevaju reči i gestikulacije Amber Herd tokom ovog suđenja,
ukazujući da deluje neuverljivo, odnosno da laže. Peticiju da se Herd ukloni iz glumačke postave filma Aquaman potpisalo je skoro 4 i po miliona ljudi. U istraživanju
javnog mnjenja u SAD 69% anketiranih, u kategoriji ispod 30 godina
starosti, smatra da Dep treba da bude ponovo angažovan na snimanju
filmova, dok to isto za Amber misli samo 25%.
Reči podrške za Herd
su od strane javnih ličnosti skromne i retke, dok bivše Depove
partnerke tvrde da nikad ništa slično nisu doživele i da im je bio
podrška. Penelopa Kruz (Penelope Cruz), sa kojom je snimao film Pirati sa Kariba
objašnjava kako je na setu Dep uvek bio pažljiv, što javnost dodatno
uverava u zlonamernost optužbi Herd. No, pitanje je na koji to tačno
način utiče na istinitost onog što Herd govori? Smatram da ne utiče ni
na koji način. Sigurno ste čitali o nasilnicima za koje su drugi
govorili da su divni kolege i komšije. Nije neuobičajeno da nasilnici
budu šarmantni, pažljivi i omiljeni u društvu.
No, ono od čega,
pre svega, u razumevanju ovog slučaja polazim jeste niz činjenica o
porodičnom nasilju koje je sud u postupku Depa protiv tabloida The Sun
već utvrdio i koje su u ovom slučaju nesporne: zloupotreba alkohola i
droga, fizičko nasilje, preteće poruke. Zatim, uzimam u obzir ogroman
disparitet u moćima koje imaju Dep i Herd. Pored svih privilegija koje
Depu kao muškarcu tradicionalno pripadaju, postoji značajna razlika u
godinama, glumačkoj karijeri odnosno popularnosti, ekonomskom statusu,
moći u javnom prostoru, pa na kraju i u fizičkoj snazi. Iako ovakva
razlika u moćima sama po sebi nije dokaz nasilja, ona svakako nosi već
rizik od njega, tj. od (zlo)upotrebe moći.
Lavina mržnje koja je
na društvenim mrežama pokrenuta i usmerena na Herd nikada ne bi bila
moguća bez angažovanja tih moći Džonija Depa, bez pravne i medijske
mašinerije koja je u stanju da manipuliše svim dokazima i činjenicama.
Činjenice o porodičnom nasilju koje su u ovim procesima iznete i
dokazane kao da postaju nevažne, a jedino što ostaje u svesti ljudi
jeste kako je Dep okarakterisao Herd. Iako je ona bila ta koja je
tražila razvod i zaštitu od nasilja, dovoljno je da Dep postavi pitanje „Ako se plašila za život zašto nije otišla?“ pa da svu krivicu usmeri na nju.
Ono što, nadalje, uzimam u obzir jeste društveni kontekst u kome je svaka treća žena izložena
fizičkom i/ili seksualnom nasilju tokom svog života, najčešće u
partnerskom odnosu, što je preko 730 miliona žena na svetu. Apsolutno
sam svesna da među tim milionima žena ima i onih koje mnogima deluju
nesimpatično, koje su činile nepromišljene poteze i delovale nerazumno,
prijavljivale nasilje, pa povlačile tužbe. Sve to, ipak, ne znači da su
zlonamerne ili da su o nasilju lagale.
Naime, žrtve nasilja u
porodici mogu na nasilje da reaguju na različite načine u zavisnosti od
niza socijalnih okolnosti, psiholoških kapaciteta, prijašnjih iskustava.
Nasilje koje je vršila Herd prema Depu takođe mora da se sagleda u
kontekstu u kom se ono dešava, budući da žene uglavnom čine nasilje kao
odgovor na nasilje kome su izložene, na šta ukazuju
i stručnjaci. Žene pribegavaju nasilju onda kada pokušavaju da zaštite
sebe, da spreče dalju eskalaciju nasilja i „uspostave balans moći“, što
se uklapa u dokaze koji su u ovom slučaju izneti. Takođe, žene retko,
ako ikad, uspevaju da nad partnerom uspostave potpunu kontrolu i izazovu
strah za vlastitu bezbednost i život, koji je sud kod Herd utvrdio, a
koji ne vidimo da je postojao na Depovoj strani.
Tokom rada na
pružanju pravne podrške žrtvama porodičnog nasilja, ostao mi je u
sećanju slučaj žene koje se po merilima društva mogla smatrati
„savršenom žrtvom“. Bila je izuzetno religiozna, tiha, skromna, potpuno
posvećena deci i suprugu od koga je trpela ozbiljno psihološko i fizičko
nasilje. Potpuno iscrpljenih svih ličnih kapaciteta, na prijavu se
odlučila tek nakon što je za to dobila podršku lokalnog paroha. U
pogledu dobijanja podrške institucija, slučaj nije bio nikada lakši.
Predstavnici institucija su joj pružili hitnu i potpunu podršku. Kako i
ne bi kad jednostavno nije bilo šta da joj se zameri?
Međutim, sve
je išlo dosta teže sa onim ženama koje se nisu uklapale u očekivanu
sliku. Sa onima koje su bile glasne, koje su se žalile, koje nisu uvek
postupale onako kako im se savetuje, koje su pokušavale da se brane. Sve
one su takođe trpele nasilje i govorile istinu. Problem je bio u tome
što su suviše iskakale iz okvira društvenih normi o tome kako bi žrtva
trebala da se ponaša, kao što iskače i Amber Herd.
Do završetka
pisanja ovog teksta mediji su preneli da je 7 porotnika (5 muškaraca i 2
žene) odlučilo da su Dep i Herd oboje odgovorni za klevetu ovog drugog,
s tim što je Dep dobio znatno veću naknadu štete, te je proglašen
pobednikom. Dep je posle presude, između ostalog, rekao kako se nada da ćemo se vratiti principu prezumpcije nevinosti na sudu i u medijima.
On je u pravu, jer je taj princip za žene žrtve nasilja uvek relativiziran
i zavisi od moćnika koji stoji naspram nje i načina na koji je javnost
percipira. No, jasno je da raspakivanje patrijarhalnih društvenih
obrazaca koji podržavaju moćnike i pokušavaju da ućutkaju i okrive
žrtve, ide sporo i teško. Sećate li se inspirativnog i potresnog govora
Opre Vinfri (Oprah Winfrey) „A new day is on the horizon“ u kojem
najavljuje novo vreme u kom će svaka žena koja je preživela seksualno
zlostavljanje o tome moći da otvoreno, bez straha, progovori? Teška srca
moram da zaključim da mi se čini da je taj dan daleko za „nesavršene
žrtve“ kao što je Amber Herd. Daleko je za nju i za sve druge žene.
Autorka je pravnica i aktivistkinja za ljudska prava.