„Izvinjavam se stotinama ljudi koji su već kupili kartu za moj nastup i pozivam ih da o razlozima otkazivanja priredbe „Priče i Pesme“ upitaju vrh gradske vlasti u Subotici. Ovo je klasično gušenje slobode govora.„A što je još gore i slobode pevanja. Svakako ću o ovom prvom slučaju cenzure moje priredbe „Priče i Pesme“ za buduće nastupe pripremiti jednu priču i pesmu. Nešto iz ugla čoveka koji je kupio ulaznicu pa u ruci zapravo ima ‘ko te ima, taj te nema’ kartu“, dodao je Kesić za Novu S
Evo šta je rekao Kesić u svom obraćanju na društvenim mrežama
“Otkazao ju je, kako sam saznao, ‘neki čovek na najvišem nivou’
(gradske vlasti Subotice) koji je četiri dana pred moj nastup na
šarmantnoj letnjoj pozornici Palić, odlučio da ni moja priredba ni ja
nismo tu dobrodošli i, osnovano sumnjam, objasnio i mojim ljubaznim
domaćinima iz Parka Palić zašto nismo dobrodošli. Osim potvrde o ‘čoveku
na najvišem nivou’, do mojih ušiju doprla je još jedna rečenica istog
tog čoveka, citiram : ‘zašto ste tako nešto uradili’, ili u prevodu ‘s
kojim pravom je neko uopšte zakazao nastup te budale’. Nakon više od dve
ipo godine pauze, radovao sam se povratku pred publiku i to baš na toj
ljupkoj bini na kojoj sam pre četiri godine već nastupao. (Pomalo i
imponuje da sam u međuvremenu postao još nepodobniji nego što sam tada
bio).
Pošto su mi Priče i Pesme koje sam pričao i pevao pre korone sada već
ispričane, ispevane i bajate, pripremio sam potpuno novi nastup.
Od tema izdvajam: trauma iz osnovne škole zbog koje danas matretiram
publiku lošim pevanjem, mržnja kao dragocena nit koja povezuje naše
narode i narodnosti, neobične seksualne navike jednog profesora, muke
poznate ličnosti kada prestane da bude poznata, uloga tužne muzike u tv
reportažama o potresnim ljudskim sudbinama i naravno penzioneri i kako
ih se trajno osloboditi.
Pesme spremne, priče još spremnije, košulja već ispeglana, a onda u
ponedeljak (juče) stiže vest o otkazivanju priredbe zbog “renoviranja
bine”. Procena izvođača radova bila je vrlo precizna. Bina će se
renovirati u ponedeljak, utorak, sredu, četvrtak i u petak (do ponoći),
da bi već u subotu, dan nakon moje otkazane priredbe, bina bila spremna
za sledeće programe. Igrom sudbine, jedina žrtva ove rekonstrukcije biće
moja priredbica, a višom silom nema ni slobodnih termina do kraja juna
da je ipak održimo.
A ni u julu. A ni ubuduće. Pretpostavljam dok ne bude izvršena
“rekonstrukcija” vlasti u opštini. Tačnije, slobodnih termina ima kolko
oćeš, ali to nisu baš skroz slobodni termini, već više rezervni termini
ukoliko padne kiša. A opet, surovim sticajem okolnosti, to nisu rezervni
termini namenjeni mojoj priredbi, već bilo kom drugom programu koji
nije moja priredba. Teško da mogu da kažem da me ovo čudi. I nije
problem da budem nepodoban, tim pre što momci i ja već 10 godina radimo
na pospešivanju naše nepodobnosti u okviru tv emisije. Ali jeste problem
kada se još u martu ili aprilu potpiše ugovor, kada se i osim ugovora
ima lepo iskustvo prethodne saradnje na istom (čarobnom) mestu, kada se
javno na društvenim mrežama, na sajtu organizatora, pa čak i u dnevnim
novinama (“Danas”), najavi događaj, a onda se naprasno otkaže zbog “više
sile”.
Viša sila doduše može ponekad da bude elegantan izgovor za slabu
prodaju karata, ali više stotina ljudi već je kupilo ulaznicu nekoliko
dana pre nastupa i svakako bi tribine bile ispunjene do poslednjeg
mesta. Ne želim ovom objavom da napravim problem ljubaznim domaćinima iz
Parka Palić, tim pre što su oni imali dobru volju da publiku i mene
ponovo ugoste u svom prostoru. Ovom objavom isključivo želim da napravim
problem “nekom čoveku na najvišem nivou” gradske vlasti u Subotici,
zato što je i on meni napravio problem – ne samo da me je sprečio da
pričam.
Sprečio me je i da pevam. A to ne praštam!
Od zanimljivih trivija izdvajamo: Moj prethodni nastup na Paliću
20.juna 2018. otkazan je zbog kiše. Pošto nakon kiše dolazi sunce, samo
par nedelja kasnije sam ipak tamo održao divnu priredbu pred još
divnijom publikom. Ovaj nastup otkazan je zbog rekonstrukcije bine.
Sunce se, ovoga puta, ništa ne pita.“