U Bosni i Hercegovini inflacija u maju iznosila je 14,4 odsto, u
Srbiji 10,4, dok je u Hrvatskoj majska inflacija bila 10,8 odsto. Stopa
inflacije u Crnoj Gori u maju ove godine u odnosu na maj prošle
izonosila je 11,7 odsto, dok je u Sloveniji inflacija u maju bila 8,1
odsto, s tim da je u junu porasla za još 2,3 odsto.
Ovaj rast inflacije u Sloveniji za ekonomiste je znak da će junska inflacija u BiH biti daleko veća od sadašnjih 14,4 odsto.
“Mi imamo najdirektnije prenošenje inflacije. Jedino kod nas vlasti
nisu preduzele mjere u pravcu smanjivanja cijena goriva i energenata
niti su ograničavale rast cijena. Neki su pokušali bar malo ublažili, a
mi nismo ni pokušali i to je ta neka razlika”, rekao je za “Nezavisne
novine” ekonomista Marko Đogo.
Kada je riječ o inflaciji u Bosni i Hercegovini, jedan od najvećih
uzroka je svakako cijena hrane, koja raste daleko brže nego u zemljama
Evropske unije.
Primjera radi, zaključno s aprilom, cijena hrane u BiH za godinu dana
porasla je za malo više od 20 odsto, dok je taj rast u Evropskoj uniji
iznosio malo manje od devet odsto. Istovremeno, značajan uticaj na
inflaciju u Bosni i Hercegovini imale su i cijene energenata, prije
svega nafte, a u ovom trenutku Bosna i Hercegovina jedina je zemlja u
regionu koja u tom smjeru nije intervenisala.
“Mnoge zemlje su pokušale da intervenišu na hranu, doduše nije Crna
Gora, ali Srbija i Hrvatska su sigurno. U Sloveniji je, recimo, cijena
nafte niža nego u Republici Srpskoj, što je dosta čudno, i značajno niža
nego u susjednoj Austriji, što znači da su oni reagovali i što pokazuje
da se mikropolitikama može napraviti nešto za sebe i građane”, naglasio
je Đogo.
Inače, kada je riječ o evrozoni, majska inflacija iznosila je 8,1
odsto i ono što zabrinjava jeste da i dalje raste, s obzirom na to da je
u junu iznosila 8,6 odsto. Navjeća stopa inflacije zabilježena je u
Estoniji – čak 22 odsto, a slijede je Litvanija sa 20,5 i Letonija sa 19
odsto. Najmanja inflacija zabilježena je na Malti i to 6,1 odsto,
Francuskoj 6,5, Finskoj 8,1 itd.
Prognoze evropskih ekonomista kada je riječ o inflaciji nisu
optimistične, a s ozbirom na to da Bosna i Hercegovina uvozi inflaciju,
gotovo je sigurno da će se negativni trendovi nastaviti i u budućnosti.
Bruno le Maire, francuski ministar finansija, nedavno je rekao da je
Evropa usred vrhunca inflacije, koja će trajati najmanje do kraja
godine, ali da se očekuju visoki nivoi do kraja 2023, kada će čak i
nakon 2023. godine inflacija biti strukturalno viša od onoga što
doživljavamo posljednjih nekoliko decenija.
Stručnjaci u BiH, prije svih Centralna banka Bosne i Hercegovine, već
jednom su revidirali svoje procjene u vezi s inflacijom i prognozirali
su rast u prvom polugodišnu od 9,2 odsto, što će sasvim sigurno biti
premašeno s obzirom na to da je inflacija u januaru bila 7,4 odsto, u
februaru 8,7, martu 11, aprilu 14,1 i maju 14,4 odsto.
“Usporavanje inflacije očekujemo u drugom polugodištu, prvenstveno
zbog baznog efekta iz 2021. godine i pretpostavke odsustva daljeg
intenzivnog rasta cijena hrane i energenata”, naveli su krajem marta iz
Centralne banke BiH.
Visina inflacija
- Bosna i Hercegovina 14,4%
- Srbija 10,4%
- Hrvatska 10,8%
- Crna Gora 11,7%
- Slovenija 8,1%
Nezavisne