Osim što visoke temperature nepovoljno utiču na posebno osjetljive grupe, kao što su stariji, djeca, trudnice i bolesnici sa različitim hroničnim, pre svega kardiovaskularnim bolestima, ovakve vrućine teško podnose i oni koji su zdravi.
Kardiolog dr Petar Otašević, upravnik Klinike za kardiologiju u Institutu „Dedinje“ napominje da su nam osnovni savjeti kako da zaštitimo svoje zdravlje poznati, ali nije na odmet podsjetiti se.
Svima se priporučuje da ukoliko ne moraju, ne izlaze napolje između 10 i 16 časova.
Na
vrućini gubimo tečnost, šire nam se krvni sudovi i sve to dovodi do
pada krvnog pritiska. Kod onih koji inače imaju nizak pritisak pojaviće
se vrtoglavica, malaksalost, nesvjestica, a često dolazi i do gubitka
svijesti.
Kod onih koji hronično pate od povišenog krvnog pritiska
dešava se da pritisak bude niži nego uobičajeno što takođe stvara
tegobe.
“Ubrzan srčani rad je mehanizam kojim se organizam bori
protiv niskog krvnog pritiska. To je fiziološki odgovor organizma i
ukoliko je taj ubrzan rad u nekim normalnim granicama nema razloga za
brigu, međutim sve preko 100, 110 otkucaja u minutu je razlog za brigu”
naglašava dr Otašević.
Dehidratacija je nešto što najviše smeta našem organizmu. Minimalna
dnevna količina vode koju u ovim ljetnjim danima treba da popijemo je
između jedan i po i dva litra.
Toplota deluje na dva načina na naš
organizam. Pre svega, širi krvne sudove, a naše tijelo mora da se bori
protiv vrućine, a na raspolaganju ima samo jedan mehanizam – znojenje.
Zato je važno da pijemo vodu i kada nismo žedni
Terapiju nikako ne bi trebalo mijenjati na svoju ruku, bez konsultacija
sa ljekarom. Ove konsultacije je dobro obaviti na vrijeme da nas ne
iznenade toplotni talasi kojih je svake godine sve više.
Doktor
Otašević navodi da je ovih dana je povećan broj akutnog infarkta
miokarda, više se javljaju pacijenati sa srčanom slabošću i
hipertenzičari koji imaju problema zbog pada krvnog pritiska.
Veći broj manjih obroka, izbjegavati tešku hranu. Što više voća i povrća.
Velike temperaturne razlike između klimatizovanih prostora i spoljne
temperature posebno su štetne za hronične bolesnike i dr Petar Otašević
napominje da je to jedan od glavnih razloga povećanog broja akutnog
infarkta miokarda.
Obično se preporučuje da optimalna razlika
između unutrašnje i spoljne temperature bude sedam, osam stepeni
Celzijusa. Međutim, kada je napolju 40, a klima uređaj postavimo na 32
sigurno nam neće biti ništa prijatnije. Međutim, dovoljno je da
temperaturu postavimo na 24, 25, 26 stepeni, a ne na 20.
Ukoliko osetite bol u grudima, najbolje je kontaktirati hitnu pomoć
jer će oni utvrditi da li se radi o infarktu ili je u pitanju nešto
drugo, tako da se ne preporučuje da se samostalno dolazi na kliniku.
Dok ne stigne ekipa hitne pomoći, preporučuje se da se izgricka 300 miligrama aspirina, pod uslovom da niste alergični.
Ukoliko
nekome pozli zbog pada krvnog pritiska, takvu osobu treba položiti na
ravno i podići joj noge da se napravi preraspodjela krvi u organizmu ,prenosi RTS