Havarije u nuklearnim elektranama u Černobilju 1986. i
Fukušimi 2011. godine predstavljaju do sada najveće nuklearne katastrofe
čije će se posledice osećati još mnogo vekova pa i milenijuma. Međutim,
eventualno oštećenje jednog ili više od šest nuklearnih reaktora ili
pomoćnih sistema u Zaporožju, najvećoj nuklearnoj elektrani u Evropi,
koja se od početka ruske invazije na Ukrajinu nalazi pod kontrolom
ruskih snaga, a trenutno usred intenzivnih ratnih operacija, ima
izuzetan potencijal da izazove havariju kakva do sada nije viđena.
Iako na prvi pogled razvoj ovakvog scenarija deluje gotovo
nezamislivo, okolnosti u kojima nuklearna elektrana u Zaporožju trenutno
funkcioniše su takve da nuklearna katastrofa sa nesagledivim
posledicama po čitavu Evropu predstavlja sasvim realnu i zastrašujuću
mogućnost.
U intervjuu 2. avgusta, generalni direktor Međunarodne agencije za
atomsku energiju (IAEA) Rafael Mariano Grosi naglasio je da je situacija
u nuklearnoj elektrani Zaporožje „potpuno van kontrole“, kao i da kada
se sve okolnosti uzmu u obzir, postoji čitav „katalog stvari koje nikada
ne bi trebalo da se dešavaju ni u jednom nuklearnom objektu.“
Sedam stubova nuklearne bezbednosti
Na samom početku ruske invazije na Ukrajinu generalni direktor IAEA
Grosi definisao je sedam nužnih stubova nuklearne bezbednosti koji
predstavljaju set principa prema kojima bi se procenjivalo stanje u
ukrajinskim nuklearnim elektranama pod kontrolom ruske vojske, pre svega
u ugašenoj nuklearnoj elektrani u Černobilju i najvećoj evropskoj u
Zaporožju.
Iako deluje donekle iznenađujuće da su ovih sedam stubova definisani
tek na početku ruske invazije na Ukrajinu, činjenica je da se do sada
nikada nisu vodile ratne operacije na teritoriji zemlje koja ima
nuklearne elektrane.
Ženevska konvencija i njeni Dodatni protokoli, kao i čitav niz
rezolucija IAEAzabranjuju ratna dejstva u okolini nuklearnih elektrana. S
druge strane, ovih sedam stubova predstavljaju plod višedecenijskog
iskustva velikog broja zemalja i same IAEA u radu sa nuklearnim
reaktorima.
Sedam stubova nuklearne bezbednosti podrazumevaju: očuvanje fizičkog
integriteta svih postrojenja; obaveznu potpunu funkcionalnost svih
bezbednosnih sistema; da osoblje mora da bude u mogućnosti da izvrši
svoje bezbednosne dužnosti u potpunosti oslobođeno nepotrebnih
pritisaka; obavezno postojanje bezbednog eksternog napajanja energijom
za sve nuklearne objekte; obavezno postojanje neprekidnih logističkih
lanaca snabdevanja i transporta ka i od nuklearnih objekata; obavezno
postojanje efikasnih sistema za praćenje radijacije na licu mesta i
daljinski, kao i mera pripravnosti i reagovanja u vanrednim situacijama;
obaveznu komunikacija sa regulatorima i drugim institucijama.
Na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija koja je održana 11.
avgusta 2022. godine, generalni direktor IAEA naglasio je da su u
Zaporožju svih sedam stubova nuklearne bezbednosti kompromitovani ili
ozbiljno narušeni. Istovremeno, naglasio je i da će potpuna slika stanja
u Zaporožju biti poznata tek posle misije eksperata IAEA, koju ruska
strana za sada uporno odbija.
Stanje u nuklearnoj elektrani Zaporožje
Iako su pomoćne i administrativne zgrade pretrpele manja oštećenja
još na početku ruske agresije, tokom granatiranja 5. avgusta i narednih
dana, sistem napajanja električnom energijom teško je oštećen, zbog čega
je jedan nuklearni reaktor prinudno ugašen. Tom prilikom aktivirani su
bezbednosni sistemi i dizel agregati koji su obezbedili napajanje
električnom energijom ugroženih reaktora, a pre svega sistema za
hlađenje reaktora.
Granatiranje je oštetilo i rezervoare azota i kiseonika u blizini
nuklearne elektrane zbog čega su vatrogasci bili prinuđeni da
intervenišu, ali razmere oštećenja trenutno nisu poznate. Nekoliko
projektila palo je i u blizini kontejnera sa nuklearnim otpadom.
Prekinuti su i daljinski sistemi za merenje radijacije u nuklearnoj
elektrani koje IAEA koristi u preko 120 nuklearnih elektrana i drugih
objekata u 25 zemalja.
Ukrajinsko osoblje ima ograničen pristup bezbednosnim sistemima. Osim
toga, umorno je i pod velikim stresom, budući da se još od početka
ruske invazije nalaze pod strogom kontrolom nekoliko stotina naoružanih
ruskih vojnika.
Na sednici Saveta bezbednosti 11. avgusta Grosi je izneo procenu
eksperata IAEA da ne postoji trenutna opasnost od izbijanja havarije u
nuklearnoj elektrani Zaporožje, ali da situacija može da se promeni
svakog trenutka. Nažalost, svakodnevni događaji potvrđuju da ova
upozorenja ne smemo zanemariti.
Primera radi, granate koje su 17. avgusta pale na samo desetak metara
od kontejnera sa nuklearnim otpadom, mogle su u slučaju diretknog
pogotka da izazovu izuzetno visoku kontaminaciju radioaktivnim otpadom
na širem prostoru oko elektrane. Ovo bi bilo približno upotrebi
takozvane „prljave atomske bombe“, u kojoj konvencionalna eksplozija
može da rasprši visoko radioaktivne čestice kakve se mogu naći u
nuklearnom otpadu, dugoročno kontaminiraju prostor u rasponu eksplozije,
i izazovu neprocenjive posledice po zdravlje ljudi i životnu sredinu.
Još od juna IAEA je spremna da poseti Zaporožje radi procene opšteg
stanja i bezbednosnih sistema u najvećoj nuklearnoj elektrani u Evropi.
Međutim, kako je na sednici Saveta bezbednosti naglasio generalni
direktor IAEA Grosi, „zbog političkih faktora“, što se pre svega odnosi
na nedostatak volje ruske strane da obezbedi pristup ekspertima IAEA,
navodno zbog zabrinutosti za njihovu bezbednost, nije bilo moguće
sprovesti ovu misiju.
Da li postoji opasnost od nuklearne katastrofe?
Nuklearne elektrane predstavljaju najstrožije regulisane industrijske
objekte, ali istovremeno i veoma kompleksna postrojenja u kojima i
najmanja nezgoda može da izazove katastrofalne posledice.
Dovoljno je podsetiti se da se nuklearna katastrofa u Černobilju
desila tokom rutinskog testa bezbednosnih sistema kojim je upravljalo
iskusno osoblje. U Zaporožju se osoblje nuklearne elektrane nalazi pod
kontrolom naoružanih okupatorskih ruskih vojnika, u okolnostima
intenzivnih ratnih operacija u Ukrajini, dok se sama elektrana nalazi na
liniji fronta
Havarija u Fukušimi 2011. godine, pokazala je da su nuklearne
elektrane projektovane da prežive veća oštećenja, uključujući i one
izazvane elementarnim nepogodama. Međutim, iako su nuklearni reaktori u
Fukušimi inicijalno bili neoštećeni jakim zemljotresom, nalet cunamija
prekinuo je napajanje električnom energijom i potopio dizel agregate
koji bi omogućili rezervno napajanje sistema za hlađenje reaktora, zbog
čega je na kraju došlo do pregrevanja i eksplozija u tri od četiri
reaktora.
Napadi na nuklearnu elektranu u Zaporožju u proteklih desetak dana
oštetili su određene pomoćne objekte kao i električnu mrežu. Redovno
napajanje je, prema raspoloživim informacijama, svedeno na samo jedan
visokonaponski vod, zbog čega su bezbednosni sistemi u nuklearnoj
elektrani u Zaporožju u nekoliko prilika bili aktivirani radi
obezbeđenja rezervnog napajanja električnom energijom.
Ovde je pre svega reč o dizel agregatima koji napajaju sistem za
hlađenje reaktora. U slučaju da iz bilo kog razloga ovaj sistem prestane
da funkcioniše, moguće je pregrevanje reaktora, topljenje nuklearnog
goriva, naglo povećanje pritiska u samom reaktoru koje bi na kraju
dovelo do eksplozije, poput onih u reaktorima u Fukušimi. Jednako je
opasna i mogućnost pregrevanja i požara u skladištu isluženog goriva.
U oba slučaja, radioaktivne čestice bi završile u vazduhu i nemoguće
je proceniti na koju stranu i koliko daleko bi vetrovi mogli da ih
raznesu, ali postoji velika verovatnoća da bi, pored Ukrajine bile
pogođene i druge zemlje centralne i istočne Evrope. Međutim, pravac
kretanja radioaktivnog oblaka, nemoguće je predivdeti budući da bi
zavisio od trenutnih vremenskih prilika.
Zastrašujuće je to što je situacija u Zaporožju takva da ovakav razvoj događaja sve više predstavlja realnu mogućnost.
Ko je kriv?
U okolnostima moguće nuklearne katastrofe koja bi ostavila nemerljive
posledice po veliki deo Evrope, pitanje krivice gotovo da bledi pred
potrebom i kontinuiranim zahtevima IAEA da se ratne operacije u širem
regionu nuklearne elektrane Zaporožje u potpunosti obustave. Međutim,
ovo pitanje podrazumeva i pitanje odgovornosti za ovakvu situaciju ili
čak eventualnu nuklearnu katastrofu, koju nijedna strana nije spremna da
prihvati.
Zabrinjavajuće je to što je na pomenutoj sednici Saveta bezbednosti
UN prioritet svih članica ipak bio njihovo pozicioniranje u novom
globalnom sukobu, dok je pitanje bezbednosti delimično ostalo u senci
međusobnih sukoba.
Između ruskog i ukrajinskog ambasadora razmenjene su jednako teške
optužbe za terorizam, granatiranje nuklearne elektrane, zloupotrebu
situacije u propagandne svrhe, kao i blokiranje misije IAEA.
Blok zemalja predvođenih SAD (Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska,
Irska, Norveška i Albanija) naglasili su da je ruska invazija na
Ukrajinu glavni uzrok svih problema Zaporožju, pozvavši na obustavljanje
svih vojnih operacija u blizini nuklearne elektrane i njeno vraćanje
pod ukrajinsku kontrolu, kao i neodložnu organizaciju misije IAEA. Gana
je takođe pozvala zaraćene strane na obustavljanje ratnih operacija u
blizini Zaporožja i povlačenje ruske vojske iz Ukrajine, iako je izbegla
pitanje odgovornosti.
Sve ostale članice Saveta bezbednosti su pozvale na zaustavljanje
ratnih operacija u okolini nuklearne elektrane Zaporožje, iako su isto
izbegle da optuže bilo koju stranu, uz određene originalne argumente i
komentare. Ambasador Kine, koja ujedno i predsedava Savetom bezbednosti,
u velikoj meri je relativizovao pitanje odgovornosti naglašavajući
pozitivne korake obe strane, istovremeno ih pozivajući na suzdržavanje i
pružanje podrške misiji
IAEA, sasvim u skladu sa svojom dosadašnjom politikom stidljive i ograničene podrške Rusiji.
Ambasadori Meksika, Brazila i Kenije su insistirali na poštovanju
Povelje UN, statuta IAEA i međunarodnog prava uopšte, ne ulazeći u
pitanje odgovornosti. Predstavnici Gabona i Ujedinjenih Arapskih Emirata
prvenstveno su insistirali na smirivanju situacije, koristeći primer
dogovora oko izvoza ukrajinskog žita kao jedan od mogućih modela
rešavanja krize, indirektno naglašavajući i zavisnost šireg regiona
Afrike i Bliskog Istoka od ukrajinskog žita.
Posebno je bila interesantna reakcija Indije koja je, s jedne strane,
poput Kine izbegla da podrži bilo koju stranu naglasivši da su dijalog i
diplomatija jedino sredstvo rešavanja konflikta. S druge strane,
upozorila je i da rat u Ukrajini ima ogroman uticaj na zemlje u razvoju,
distribuciju žita i veštačkih đubriva na globalnom nivou. Nedostatak
bilo kakve osude ruske invazije na Ukrajinu jasan je pokazatelj nervoze
političkog vrha Indije zbog sve bliže saradnje između Rusije i starog
indijskog suparnika Kine, dok je istovremeno istaknuta i pozicija
svojevrsnog zaštitnika zemalja u razvoju.
Međutim, ono oko čega su se svi složili jeste da je nuklearna
bezbednost apsolutni prioritet, da se sedam stubova moraju poštovati,
kao i da se misija IAEA u nuklearnoj elektrani Zaporožje mora pod hitno
sprovesti. Jedino pitanje, koje je naglasio i generalni direktor IAEA
Grosi, a oko kojeg još uvek nema jedinstvenog odgovora je – kako?
Jedan od načina je i proglašenje demilitarizovane zone u širokom
krugu oko nuklearne elektrane Zaporožje, koju predlaže i generalni
sekretar UN Antonio Gutereš, a što Rusija uporno odbija. Bez postizanja
konsenzusa po ovom pitanju, ali i u okolnostima gde se kraj rata u
Ukrajini ne može ni naslutiti, nuklearna katastrofa poput Černobilja ili
Fukušime, ili čak veća od njih, nastaviće da bude užasavajuće realna
mogućnost i opasnost po Evropu i svet.