Sonja Savić je rođena na današnji dan 1961. godine u Čačku, gde je posle samo 47 godina i sahranjena, piše Nova.rs
Kao dete se bavila glumom, a sa samo 16 godina ostvarila je prvu ulogu u filmu „Leptirov oblak“.
Fakultet dramskih umetnosti je završila 1982. godine, a na klasi je bila sa Svetislavom Goncićem, Branimirom Brstinom, Žarkom Lauševićem i Zoranom Cvijanovićem.
Već godinu dana nakon diplomiranja dobija glavnu ulogu u filmu „Šećerna vodica“, a naredne, 1984. godine, igra u najpoznatijim filmovima osamdesetih poput „Davitelj protiv davitelja“ i „Balksanski špijun“, gde tumači ćerku Bate Stojkovića i Mire Banjac.
Iste godine ostvaruje ulogu po kojoj je mnogi pamte, a u pitanju je film „Una“, rađen po romanu Moma Kapora. Sonja je dobila glavnu ulogu, a sarađivla je i sa Radetom Šerbedžijom sa kojim su je i povezivali, zbog čega je jedan intervju prekinula.
„Ja sam fascinirana Radetom Šerbedžijom. Ja ga obožavam, i uvek ću ga visoko staviti na pijedestal ljudi koje sam upoznala u svom životu. Ja nisam gledala mnogo njegovih predstava, pre nego što sam ga upoznala, ali sam zato gledala dosta filmova. Međutim, to me nije fasciniralo, ja sam to poštovala“, rekla je legendarna Una Vojvodić nakon snimanja pomenutog filma.
Sa Šerbedžijom je glumila i sledeće godine u filmu „Život je lep“.
U istom periodu počela je da se druži sa frontmenom grupe „EKV“ Milanom Mladenovićem, kao i ostalim članovima benda. Smatrali su ih za buntovnike grada, a Sonja je više puta naglasila da je neshvaćena.
„Nisam bila srećna što se družim s njima. Bila sam srećna što sam pronašla ljude koji su nesrećni kao ja“, izjavila je jednom prilikom glumica.
Danas važi za legendu kinematografije osamdesetih godina, kada je najviše i igrala. Tokom rata u Jugoslaviji jedan period je provela u Sloveniji i glumu zamenila režijom. Ostvarila je niz uspešnih projekata poput „Prvi srpski tehno vodvilj“, „Plej“, „Šarlo te gleda“ i „Supernaut – Beograd andergraund“.
Iako se tokom devedesetih godina ređe pojavljivala u filmovima, ostvarila je zapažene uloge u „Mi nismo anđeli“, „Kako je propao rokenrol“, „Ni na nebu ni na zemlji“ i drugim.
„Zašto loše prolazim u gradu u kom živim, u zemlji iz koje potičem, pojma nemam. Da nije bilo Slovenije, ne bih preživela devedesete, a isto važi i za ovo vreme. Volela bih da dobijem sredstva i napravim samo još jedan savremeni sajber mjuzikhol koji bi prerastao u klabing, ali ovaj grad izgleda da nema afiniteta prema meni. Često čujem da da govore kako sam ekscesna ličnost, mada kad radim nikad nisam takva, pitajte koga hoćete „, rekla je jednom prilikom Sonja.
Imala je snove o udaji i porodici, ali je njena najveća ljubav Vlajko Lalić nesrećno preminuo i Savićeva je od tada sebe smatrala udovicom.
„Dok sam bila mlada, često sam zamišljala kako ću imati brak i porodicu sa čovekom koga beskrajno volim i kome ću se potpuno posvetiti. Imala sam veliku ljubav. Otkako je on otišao iz mog života, kada sam imala dvadeset devet godina, sebe smatram udovicom“, govorila je Sonja.
Dvehiljaditih godina glumila je u nekoliko domaćih projekata, ali je najbitniju ulogu ostvarila u seriji „Vratiće se rode“ 2008. godine.
Preminula je iste godine u svom stanu na Vračaru u 47. godini života, a sahranjena je u rodnoj Donjoj Gorevnici kod Čačka.
Jedni su je osuđivali zbog navoda o problemima sa narkoticima, a drugi su je smatrali ženom ispred svog vremena.
„Ono čime mogu da se ponesem, ne ponosim, nego ponesem, to je što sam uspela da izbrišem granicu između života i poziva“, rekla je Sonja Savić u svom poslednjem intervjuu, koji je dala nekoliko nedelja pre smrti.