Objavljivanje ovog intervjua predstavlja šamar pre svega svim ženama koje su preživele seksualno nasilje od strane dotičnog, ali i svima onima koje već danima ulažu energiju u osmišljavanje taktika za bezbedno hodanje ulicama Beograda jer sistemska zaštita ne postoji i osećaju da su prepuštene same sebi. Sve žene odrastaju i socijalizuju se tako što im se, eksplicitno ili implicitno, uliva strah od toga da jednom mogu biti silovane i da treba da paze na sebe kako bi to izbegle. Ovih dana svi ti strahovi kulminiraju, a mediji poput „Informera“ i svih onih koji su na svojim portalima i u štampi preneli ovaj intervju, umesto da doprinesu pritisku na državu da sistemski reši problem, samo dolivaju ulje na vatru.
Tačan je argument redakcije „Informera“ da mnogi mediji širom sveta intervjuišu silovatelje i ubice kako bi javnost mogla da razume kako oni razmišljaju. Međutim, ovaj intervju ne služi toj svrsi. Ovom intervjuu nedostaju kontekst, senzibilitet, znanje, profesionalnost i, pre svega, izbegavanje uznemirenja javnosti i očuvanje dostojanstva žrtava, što nalažu i svi naši zakonski i podzakonski akti koji uređuju medijsku sferu i prava žrtava nasilja. Ovakav intervju, u ovom momentu, samo i isključivo doprinosi ne samo relativizaciji, već i direktnoj promociji zločina silovanja i osuđenog silovatelja. „Megaekskluzivno“ u ovom slučaju je samo „Informerevo“ prelaženje granica u ponižavanju i zastrašivanju žena.
Autonomni ženski centar će se zbog ovog slučaja u toku dana obratiti i Savetu za štampu i Ministarstvu kulture i informisanja, a apelujemo i na Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti, Zaštitnika građana, predsednicu Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost i novinarsku struku i udruženja da reaguju u svojoj nadležnosti kako bi se umanjila učinjena šteta i kako se ovo ne bi ponovilo.