Milioni pretežno mladih ljudi u poslednjoj deceniji ruše radne navike utkane u osnovu društva i okreću se alternativnim načinima zarade koji im dozvoljavaju da kreiraju koliko će posla imati, kada će ga raditi, gde i kako. Freelancing pokorava svet, a broj ljudi koji se okreće tom načinu poslovanja je toliko veliki da će, pokazuju istraživanja, polovina radnog stanovništva u SAD i Velikoj Britaniji do 2020. godine raditi kao freelanceri, odnosno biti “samozaposleni”.
Izveštaj “Freelance Industry Report” iz 2012. godine pokazao je da je 90 odsto frilensera zadovoljnije nego što su bili dok su radili u kancelarijama i da su kao “samostalci” mnogo bolje podneli ekonomske udare nego stalno zaposleni. Gotovo 80 odsto njih bilo je veoma optimistično kada je reč o budućnosti frilensinga. I nisu pogrešili. Danas frilenseri ne prave jednogodišnje već desetogodišnje planove, što govori o ozbiljnosti tog vida poslovanja.
Tajna vrtoglavog uspeha frilensinga je u slobodi. Slobodni ste da birate za koga ćete raditi, koliko ćete raditi i gde. Ne morate da budete vezani za jedno mesto i stres prouzrokovan pritiscima šefova koji vam dišu za vratom ne postoji. Međutim, ta sloboda dolazi sa određenom cenom. I ona nije mala. Frilenseri, pogotovo početnici koji treba da se probiju na već poprilično popunjenoj sceni, ne mogu da računaju na stalan izvor prihoda.
Ovaj vid rada možda ne podrazumeva stalno radno vreme, ali svakako podrazumeva rad. I to ozbiljan. Nekada to znači da ćete raditi više nego osam sati da biste došli do toga da možete zaista da živite od posla, objašnjava Emil Lampert, CMO i kreativni direktor Career Foundry, koji već sedam godina frilensuje sa klijentima širom sveta. Da je Lampert u pravu pokazuje i studija „The State of Freelancing” iz 2015. godine koja je pokazala da četvrtina frilensera radi više od osam sati dnevno, a oko 20 odsto oko osam sati.
Upravo je jedna od najvećih zabluda, kada je reč o frilensingu, da je dovoljno da uključite kompjuter, registrujete se na platformu i sedite i čekate.
Nažalost, koliko god lepo zvučalo, to nije ni blizu istini. Frilenseri, bar oni koji su odlučili da to bude jedini njihov prihod, ulažu mnogo vremena u svoju promociju, nadogradnju znanja i u svoje klijente.
Ako se pomirite sa činjenicom da frilensing nije nimalo lak posao i da će biti dana kada će vam novčanik biti prazan, i odlučite se na taj korak, neophodno je da istražite da li vaše znanje vredi na tržištu, i koliko vredi. Ukoliko u početku stavite visoku cenu rada a nemate čime da je potkrepite, nećete dobro proći na platformama na kojima se veliki broj ljudi, od kojih su mnogi spremni da rade za nižu cenu, bori za svaki posao koji se pojavi. Veliki broj frilens sajtova znatno je olakšao poslodavcima da dođu do osoba sa karakterističnim znanjem koje će im završiti posao, ali ponuda, kao i u većini biznisa, i dalje je veća od potražnje, pa frilensing, koliko god lepo zvučao, može da bude nesiguran posao.
I zato, ukoliko odlučite da kažete doviđenja stalnom poslu i pređete na ovaj vid poslovanja, neophodno je da o tome obavestite sve one s kojima ste sarađivali. Pre svega kako biste obnovili svoje kontakte i dobili nove, ali i kako biste dobili reference na osnovu kojih možete da “pojačate” cenu svojih usluga i da dobijete bolje poslove.
Ovaj korak, tvrdi Lampert, prvi je i osnovni, i mora biti učinjen bar mesec dana pre nego što otvorite profil na nekoj ili svim platformama.
Imajte na umu da je frilensing u osnovi igra brojeva. Što više kontakata imate, to ćete lakše doći do posla.
Drugi jednako važan korak jeste “brendiranje” svog imena i usluge koju nudite. U moru frilensera, koje će veoma brzo prerasti u okean, malo je poslova koji nisu pokriveni, zbog toga je veoma važno da svoju uslugu i svoje znanje predstavite što bolje možete. Društvene mreže vam mogu olakšati taj proces. Sredite i popunite svoj Linkedin profil, uradite slično i na Fejsbuku i Tviteru, priključite se zajednici frilensera, naravno onoj koja je vezana za vaš posao. Pitajte šta vam nije jasno i dajte odgovore na pitanja u koja se razumete. Što više interakcija imate, to lakše ćete upoznati ljude, što će vam popuniti listu kontakata, ali ćete i dobiti savete koliko da naplatite svoje usluge, gde se najlakše nalaze klijenti, na koji način treba da predstavite svoje ideje.
Takođe, dobićete priliku da naučite nešto novo i unapredite svoje veštine. Drugi frilenseri jesu vaša konkurencija, ali vam mogu i olakšati put do uspeha. Zašto biste pravili iste greške kao oni na svojim počecima, kada od njih možete da naučite kako da ih izbegnete.
Lampert ističe da mu je to što je gledao kako drugi rade pomoglo da poboljša svoje veštine i da klijentima ponudi bolju uslugu.
Odabir platforme na kojoj ćete nuditi svoje usluge takođe je veoma važan korak. Iako postoji veliki broj platformi sa šarenolikom ponudom, tu su i one specijalizovane za određena zanimanja koje ne smete da preskočite. Vaš profil mora da bude sređen, kao i vaše društvene mreže. Iskustvo, portfolio i dobra prezentacija igraju veliku ulogu kod potencijalnih klijenata.
Svet frilensinga prepun je mogućnosti i izuzetno je važno da znate gde treba da tražite posao.
I ne očajavajte ukoliko ne krene sve kako ste planirali. Frilenseri su u osnovi vlasnici malih biznisa i da bi biznis uspeo, on mora da raste. I zato je potrebna stalna nadogradnja znanja. Poboljšanje “ponude” i dobar odnos sa klijentima neophodni su za uspeh. Ako ste vešti i ako stvorite brend, nema razloga da ne uspete u svetu frilensinga, kao što su mnogi pre vas.
TOP 5 FREELANCE PLATFORMI
Toptal
Sa veoma drugačijim pristupom od ostalih servisa sa liste, Toptel je idealan za talentovane frilensere. Ukoliko prođete njihov skrining proces, dobićete pristup velikim klijentima poput JPMorgana, Zendeska, Arbnba. Za svoj posao bićete veoma dobro plaćeni.
Upwork
Sa preko milion i po klijenata, Upwork nudi ponešto za sve tipove frilensinga. Na Upworku možete pronaći i dugotrajne projekte i “on time” poslove. Pogodan je i za početnike, ali i za profesionalce.
Freelancer
Pored toga što vam nudi milione projekata, Freelancer vam omogućava da se takmičite sa drugim frilenserima kako biste pokazali svoje veštine. Ukoliko imate takmičarski duh i samopouzdanje, ovo je odlična platforma za privlačenje novih klijenata.
PeoplePerHour
PeoplePerHour je sajt za one koji se bave veb-projektima, uključujući softver inženjere, digital dizajnere, SEO stručnjake. Alatka WorkStream olakšava naplaćivanje usluge, komunikaciju sa klijentima i menadžment.
99 Designs
Kao što mu i ime govori, 99 Designs je platforma isključivo za dizajnere, ali razlikuje se od ostalih u načinu na koji dolazite do posla. Svaka ponuda koju dobijete je na neki način takmičenje. Poslodavci određuju budžet, daju instrukcije, a zatim dizajneri daju svoje predloge. Na kraju “naticanja” poslodavac izabere omiljeni dizajn i plati dizajnera.