Generalna skupština UN-a prije 31 godinu proglasila je 3. maj kao Svjetski dan slobode medija. Ovo pravo definisano je i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. Sloboda medija trebalo bi da bude imperativ svakog društva, jer bez nje nema ni svih ostalih sloboda. No, pojedine krhke demokratije, kakva je Bosna i Hercegovina, pokušavaju minimalizovati slobodu medija. Najbolji pokazatelj za to je ponovna kriminalizacija klevete u Republici Srpskoj.
O slobodi, o ograničavanju slobode i drugim temama u Buka podcastu razgovarali smo sa urednikom i voditeljem Senadom Hadžifejzovićem.
On kaže da je za njega sloboda, ne samo u novinarstvu, već i u životu, najbitija.
„Kada to kažem, ne mislim da je to odmah sad anarhija i treba nekako napraviti vrlo jasno šta je sloboda, ona je to što jeste i kako je ko doživljava, ali neka pravila, neke granice ima, u kulturi, u nekom odnosu, ne smije prerasti u anarhiju. Nekako sam to uvijek gledao, slobodu i anarhiju, kao dvije sestre bliznakinje, jednojajčane, ali onda te vara sloboda sa anarhijom i obrnuto. Ali, pravo da ti kažem, zbog slobode su i ljudi ginuli, vođeni ratovi, revolucije, ali je nekako prostituisana, pa se izgubilo šta je anarhija, a šta sloboda“, rekao je Hadžifejzović.
Smatra da je sloboda otišla kao ideal, da se pomiješala i izgubila, kao što se to desilo sa etikom i moralom.
„Najintimnije, meni je to najbitnije i najvažnije u životu, biti slobodan, biti svoj, naravno poštivati sve, sistem, autoritete, ljude pametnije, ali je tu najprostije rečeno, ne diraj me tamo gdje sam u pravu, ne diram ljude tamo gdje su u pravu“, dodao je Hadžifejzović.
Face TV, na čijem je čelu kao urednik i vlasnik, često je predmetom tužbi, pritisaka, isključenja električne energije, a za Buku govori kako se boriti protiv pritisaka, te koliko je teško istovremeno biti voditelj i vlasnik televizije.
„Nedostaje neko s kim bih se ja šopao, tukao, borio za svoju slobodu da nešto kažem, da neki prilog snimim, da dam neki komentar. To kad kažeš da oni ograničavaju, to je politika da budemo korektni, ne ograničava ona slobodu, ona ukida slobodu. To su primitivno postavljene situacije u našoj zemlji, to je zaprepašćujuće zato što su ti ljudi koji vladaju na političkoj sceni, vladaju decenijama, i oni što su stariji i što su duže na vlasti, oni svim sredstvima i sve više bi ukinuli medije i taj pritisak. Ja ti mogu satima o tome pričati, ali od muke ne mogu ni minutu, ali to podnosim, vrlo teško, ali podnosim, svjestan situacije da, ako ja padam, onda i sloboda i mediji, televizija i biznis“, kaže Hadžifejzović.
Kaže da zbog njega često ispaštaju ostali uposlenici televizije.
„Kada govoriš jezikom kojim ja govorim, kada govoriš na način na koji ja to govorim, uživo, onda od toga nema para i ako uđeš u varijantu da nešto prešutiš da bi tu šutnju naplatio, onda bolje da zatvoriš televiziju odmah. To je strašan problem za sistem“, dodaje Hadžifejzović.
Rad elektronskih medija (radio i TV stanice) kontroliše Regulatorna agencija za komunikacije BiH koja prati provedbu etičkih standarda, ali veliki problem su online mediji među kojima ima i lažnih medija bez ikakve kontrole. I sam je bio žrtva takvih objava kada su anonimni portali objavili da je preminuo, u trenutku dok je bio na odmoru van države. Sa Hadžifejzovićem smo razgovarali i o njegovom viđenju rješenja problema divljih portala, koji često služe samo u političke svrhe.
„Bitna je profesionalna kolegijalnost. Kodeks na koji smo svi zaboravili, mladi novinari i ne znaju da novinarstvo ima svoj kodeks. Sada je pitanje ko bi trebalo da nauči mlade novinare tome, da li su to naša esnafska udruženja novinara, ja nisam član nijednoga. Da budemo otvoreni, među novinarima imate većinu koja su u režimskim medijima, u partijskim medijima, koji plaćaju partije, stranke, zapošljavaju partije i stranke, to nisu novinari, to su lajavci, prenosioci mišljenja stranke, realizatori njihovih afera, zavjera, napada. Nije to novinarstvo kakvo je bilo, i ne treba tu sve novinare posmatrati kao novinare, većina novinara nisu novinari. Malo je pravih novinara, malo, ograđujem se, ali hoću da ohrabrim ove koji bi ušli u taj posao, muka je ovo“, iskren je Hadžifejzović.
‘Dobro veče, ovo je već rat’ – rečenica je kojom je Hadžifejzović počeo Dnevnik 2. aprila 1992. godine. Danas, 32 godine kasnije, mnogi primjećuju da nikada nije odjavio rat, pa se pitaju kada će to učiniti. Zamolili smo ga da za potrebe našeg podcasta konačno odjavi rat.
„Bih, ali ne mogu. Zato što je sve ovo rat, na svu sreću, poslije oružanog, taj rat je nastavljen drugim sredstvima. Ne možeš da odjaviš, jer je ovo rat, ništa ovdje nije završeno, pa mislim, i sam Dejton nije završni dokument, on je privremeni dokument i onaj koji ga je kreirao je zaustavio rat, i hvala Bogu da je zaustavljen i da Bog da bilo ovako, kako god, samo da nikad ne bude rat, ali u suštini je to i dalje rat i to najprimitivniji, za teritoriju, za narod, a sve je laž. Lažu da se bore za narod, za naciju, za državu, lažu. Lažu. Svaki put im kažem lažu, jer ti ne možeš odjaviti zbog njih, a kofol je zbog nas, a nikad ne znaš hoće li brinuti za nas i hoće li aktivirati“, rekao je Hadžifejzović.
Dodaje da političari nisu svjesni da, iako nemaju namjeru da nastave rat, da svojom retorikom mogu potpaliti svoje sljedbenike da otvore vatru.
„Sanjam dan kad bih to odjavio, ja mislim da je ta odjava, što se ovog rata tiče, realna kada i ako uđemo u EU i to ako se granice otvore, papiri srede, kada budemo uređeni, volio bih da to bude odma i čim prije, a kada bih odjavio rat odjavio bih i sebe, ja sam svoje završio s tim“, rekao je Hadžifejzović.
Cijeli intervju pogledajte na našem YouTube kanalu.