U sklopu događaja, održana su dva
panela na kojima su učestvovali novinari iz Hrvatske, Srbije i Bosne i
Hercegovine. Razgovarali su o problemima sa kojima se suočavaju novinari i
mediji, o pritiscima koje trpe u svakodnevnom radu, restriktivnim zakonima koji
prijete da ograniče slobodu govora, ali i o solidarnosti među kolegama.
U panelu na temu “Sloboda medija
u različitim okruženjima: Pritisak vlasti, restriktivni zakoni, ekonomski
modeli i novinarska solidarnost” učestvovali su Maja Sever, predsjednica
Evropske federacije novinara, Kristina Perić, Hercegovina info, Vitomir
Ognjanović, Južne vesti, Jovanka Marović, Glas Šumadije i Nikola Morača, Euro
Blic, a razgovor je moderirao glavni i odgovorni urednik magazina BUKA Aleksandar Trifunović.
Maja Sever,
predsjednica Evropske federacije novinara, rekla je da je cijeli život u
novinarstvu gura aktivizam za promjenama.
“Na poziciji na kojoj sam, mi imamo
obavezu da pišemo saopštenja, da se oglašavamo po raznim pitanjima i problemima
kao na primjer ova situacija sa Zakonom o kleveti sa kojom se vi suočavate, ali
ja imam potrebu da izađem na cestu i da počnem vikati, protestirati, leći i ne
ustati sa poda, dok oni ne shvate da se neke stvari moraju promijeniti. Mislim
da trebamo govoriti o svemu onome što nam se dešava. U životu sam imala dana
kada sam htjela napustiti novinarstvo, znam mnogo ljudi koji su otišli iz novinarstva,
kao i one koji su ugasili sve profile na društvenim mrežama, jer nisu više
mogli da čitaju, slušaju te izljeve odvratnoće i zbog toga mislim da se svaki
dan trebamo boriti protiv toga, pisati i govoriti o tome, tražiti od političara
opet i opet da reagiraju i jednom će morati reagirati”, rekla je Sever.
Ona kaže da sada imamo situaciju na
evropskom nivou gdje Council of Europe oslabljuje preporuke i direktive za
SLAPP tužbe i to je nešto što će se preliti, kad tad, i na Bosnu i Hercegovinu
i Srbiju.
“Svjetsko predsjedništvo oslabljuje
prijedlog evropskog zakona o medijskim slobodama. Mislim da zbog toga trebamo
izaći na ulice i reći da nas ne zanima što im je predizborna godina i da moraju
osigurati okvir da bar imamo nekakve alate da zaštitimo novinare da mogu
slobodno raditi. Koliko god se čini da oni to ignoriraju, jednom će nadoć,
jednom će se to isplatiti”, poručujuje Sever.
Kristina
Perić, Hercegovina info, ističe da su oni u Mostaru na marginama i usamljeni su u
svojim borbama.
“Više puta smo bili meta napada, i
naša imovina i novinari lično. Napade smo prijavljivali policiji i nije se
ništa dogodilo. Imamo potpuno politički ovisno županijsko tužilaštvo. Sve naše
prijave su po njihovim ladicama, ništa se ne dešava. Mi radimo, mi
rasvjetljavamo istinu, razotkrivamo kriminal, fokusirali smo se na istraživačko
novinarstvo. Nažalost, nakon toga sve staje. Mi nismo ni suci, ni tužitelji, mi
ne možemo nastavljati i njihov posao nakon svoga i u tom pogledu smo najviše
zabrinuti, zbog tog kunjanja tužilaštva, pa čak i na nižim lokalnim sudovima
zna se čiji su suci. Mi dole pravosuđu ništa ne vjerujemo, kao da nas svaki dan
neko može pokositi zbog nekog članka, ali mi smo dovoljno ludi na nastavljamo
da dalje radimo”, rekla je Perić.
Jovanka
Marović, Glas Šumadije, rekla je da je situacija u Srbiji slična kao i u zemljama
okruženja.
“U Kragujevcu smo imali jedan period
2014. godine kada je promenjena vlast i kada je došla Srpska napredna stranka i
imala sam period kada nisam izlazila iz policije i bili smo suočeni sa raznim
vrstama pritisaka. U Srbiji postoji sufinansiranje javnog interesa u medijima,
a grad Kragujevac je bio poznat što je bio jedina lokalna samouprava koja šest
godina nije raspisivala taj konkurs, pa je došlo do potpunog gašenja svih
lokalnih medija. Poslije tog perioda gašenja redakcija mladi ljudi nisu više
bili zainteresovani da se bave ovim poslom, tako da sada na Zavodu za
zapošljavanje ne možete naći diplomiranog novinara”, rekla je Marović. Dodala
je da je u situaciji u kojoj se novinari i mediji nalaze jako je važna
solidarnost i saradnja sa kolegama koji su na istoj strani.
Vitomir
Ognjanović, Južne vesti, kaže da je na lokalnom novou mnogo teže naći oglašivače koji
bi se reklamirali na njihovom mediju, jer se ljudi boje posljedica toga.
“Na lokalnom nivou mnogo je teže i
raditi, jer postoji veća šansa da novinari kad rade naiđu na nekoga bliskog o
kome treba da pišu. Ljudi koji imaju neke svoje biznise iskreno su nam rekli da
im ne treba oglašavanje kod nas, jer im to može naneti veću štetu nego što im
ta reklama može koristiti. Mnogo više se oseća monopolizacija i javnog novca i
bilo kojeg drugog kapitala koji bi mogao da se oglašava na lokalnim portalima.
Mi smo u specifičnoj situaciji, jer imamo paralelno biznis iz kojeg su nastale
Južne vesti, pa imamo i neki komercijalni prihod. Pokušavamo da saradnjom sa
kolegama koji su lokalni i regionalni stvorimo i podršku u smislu ohrabrivanja,
jer je lakše kad sa nekim podeliš muku, ali i da tu čitalačku publiku
objedinimo i pokušamo da to ponudimo na nacionalnom nivou za oglašavanje”,
rekao je Ognjanović.
On je rekao da oni u Južnim vestima
imaju nacionalne kampanje i oglašavanje koje je nedodirljivo politički, ali to pokriva
samo dvadesetak odsto rada.
“Dobra vest je da dolaze velike
multinacionalne kompanije koje su politički nedodirljive i na lokalnom nivou i
vide nas kao nekog partnera za oglašavanje. Mi želimo da sve to poguramo i u
portale koji su značajno manji od nas i da tako dođemo do nezavisnog izvora
finansiranja, odnosno da taj novac ne dolazi od ljudi o kojima mi želimo da
pišemo. Mi ne učestvujemo u konkursima ni ministarstava, ni opština, jer nećemo
da damo legitimitet tim procesima i da su oni spakovani za određenu ekipu”,
pojasnio je Ognjanović.
Nikola
Morača, Euro Blic, rekao je da se novinari crne hronike ne ističu, ali je nakon
svega što mu se desilo oduševljen podrškom kolega.
“Kad sam vidio sve te ljude na Trgu
mogao sam reći samo ‘hvala vam’. To mi je dalo snagu. Ono kad osjećaš da ćeš
pasti i kad vidiš tu podršku, ideš naprijed do kraja. Kad smo došli u policiju,
stalno su spominjali tekst o silovanju koji sam pisao. Tužilaštvo je saopštilo
da je osumnjičeni pušten na slobodu i logično je da ćeš kao novinar provjeriti
o čemu se radi. Onda nam govore da smo mi odgovorni za komentare na Facebook-u
i da smo pisali više tekstova. Ja sam pisao jedan tekst i nisam otkrio
identitet žrtve. Tjeraju te do ludila. Uglavnom, nisu mogli da nađu”, rekao je
Morača.
Cijeli
Buka podcast možete pogledati u videu ispod: