Avioni će, zbog buke, morati da ostanu na zemlji između 23 časa i pet časova ujutru.
Zabranu noćnih letova tražili su stanovnici okolnih naselja zbog velike buke.
Njemačka industrija aviosaobraćaja očekuje gubitke zbog odluke suda i
strahuje od mogućnosti da se slične zabrane prošire i na druge aerodrome
u zemlji.
Noćna slijetanja i polijetanja koristile su uglavnom teretne aviokompanije, koje će najviše pogoditi zabrana letova.
Već tokom privremene mjere zabrane, koja je od oktobra 2011. ograničila
broj noćnih letova na 17, obim prevezene robe opao je 8,4 odsto na
mjesečnom nivou.
Istovremeno je na amsterdamskom aerodromu, koji se nalazi relativno blizu, promet robe povećan šest odsto.
Prevoznici su, zajedno sa kompanijom koja upravlja frankfurtskim
aerodromom “Fraport”, unaprijed upozoravali da će definitivna zabrana
značiti gubitak radnih mjesta i milijardi evra u njemačkom
aviosaobraćaju.
Ključni prevoznik “Lufthansa Cargo” je, doduše, najavio da će
frankfurtski aerodrom koristiti i dalje, ali će značajno smanjiti
planirane investiticije od više od milijardu evra.
Zbog trajne zabrane noćnih letova u Frankfurtu kompanija računa sa padom profita od 40 miliona evra godišnje.
Aerodrom u Frankfurtu je treća najveća evropska vazdušna luka, poslije londonskog Hitroua i Šarl de Gola u Parizu.
Prema aktuelnim podacima, dnevno prihvati i otpremi 4.630 putničkih letova do 304 destinacije u 108 zemalja.
Povrh toga je 235 teretnih letova.
Preko aerodroma je tokom 2011. prošlo 56,44 miliona putnika, a na njemu radi više od 70.000 ljudi.
Prema aktuelnom redu letenju, shodno internet stranici aerodroma
“Nikola Tesla”, zabrana ne bi trebalo da se odrazi na letove iz
Frankfurta za Beograd, jer se oni odvijaju van perioda zabrane.