Posle prošlogodišnjih rekordnih šest odsto gubitka zapremine, švajcarski glečeri izgubili su ove godine još četiri odsto. Alpski glečeri ključni su za napajanje vodom evropskih reka i bez njih bi bili ugroženi ekonomija i život miliona ljudi.
Švajcarska mreža za nadgledanje glečera (Glamos) već godinama prati stanje 176 od švajcarskih 1.400 glečera. Stručnjaci upozoravaju da je za mnoga alpska ledena polja već kasno da se spasu, čak iako se delimično smanji emisija štetnih gasova.
„Užasno je stanje“, istakao je šef Glamosa, navodeći da su švajcarski glečeri za samo dve godine izgubili 10 odsto svoje ukupne zapremine – isto koliko su izgubili za tri decenije između 1960. i 1990. godine.
Činjenica da je izmereno manje topljenje nego prošle godine ne raduje stručnjake.
„I dalje je to druga najnegativnija godina od kada smo počeli merenja. Katastrofalno je videti da se ekstrem od prošle godine ponavlja“, navodi Matijas Hus, šef Glamosa.
Glavni razlog za gubitak leda su dva izuzetno topla leta zaredom i zima između njih sa vrlo malo padavina. Ukoliko se takvo stanje nastavi, topljenje će biti još gore.
Neki od švajcarskih manjih glečera već su nestali, a drugi se toliko brzo smanjuju da je malo verovatno da će moći da budu spaseni.
Bez drastičnog smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte, stručnjaci upozoravaju da bi čak i veliki glečeri, poput Aleča, čiji je led na nekim delovima sada debeo 800 metara, mogao da nestane za jednu generaciju.
Led, koji se uobičajeno nakuplja tokom zime a topi tokom leta, obezbeđuje svež protok vode vitalnim evropskim rekama, koja se koristi za piće, navodnjavanje i transport.
Prošle godine je prevoz preko Rajne bio ograničen jer je nivo vode bio prenizak. Tokom rekordne vrućine 2022. godine, riba je bila odstranjivana iz švajcarskih reka i smeštana u rezervoare jer je rečna voda postala pretopla.
„Ukoliko se ne preduzmu drastičnije mere, videćemo nestanak svih glečera na Alpima do 2100. godine“, objašnjava Hus.