Evropska unija ima mehanizme da uzvrati Sjedinjenim Američkim Državama ukoliko dođe do povećanja carina, a države članice moraju zauzeti jedinstven stav, poručio je francuski ministar trgovine Nikola Forisije.
On je u razgovoru za Financial Times naglasio da Pariz intenzivno razgovara sa partnerima iz EU i Evropska komisija o odluci američkog predsjednika Donald Tramp da ponovo uvede carine, nakon što je američki Vrhovni sud presudio da su mnoge ranije uvedene carine bile nezakonite.
„Ukoliko to postane neophodno, EU ima odgovarajuće instrumente na raspolaganju“, rekao je Forisije.
Šta EU može kroz ACI instrument?
Jedna od opcija o kojoj se govori jeste takozvana „trgovinska bazuka“, odnosno Instrument protiv prinude (ACI – Anti-Coercion Instrument).
Ovaj mehanizam omogućava širok spektar mjera, uključujući:
- Kontrolu izvoza određenih proizvoda
- Uvođenje carina na usluge
- Ograničavanje pristupa javnim nabavkama u EU
- Mjere koje bi mogle pogoditi američke tehnološke kompanije
Prema riječima Forisijea, prerano je spekulisati o konkretnim koracima, ali EU mora biti spremna da reaguje.
„Više ne smijemo da budemo naivni. Moramo da koristimo svoje alate, a ne samo da pričamo o njima. Ne želimo da budemo zavisni. Ne želimo da budemo neka vrsta taoca“, poručio je francuski ministar.
Pariz traži jedinstvenu reakciju EU
Francusko Ministarstvo spoljne trgovine saopštilo je da Pariz insistira na „jedinstvenoj reakciji“ Evropske unije na nove američke carine.
Sličan stav iznio je i njemački kancelar Fridrih Merc, koji je poručio da želi koordinisani evropski odgovor prije sastanka sa Trampom u Vašingtonu.
„Imaćemo veoma jasan evropski stav po tom pitanju, jer je carinska politika u domenu EU, a ne država članica pojedinačno“, rekao je Merc za njemački ARD.
Šta je odlučio Tramp?
Donald Tramp je potpisao ukaz kojim se uvode „globalne“ carine od 10 odsto, koje bi trebalo da stupe na snagu 24. februara i traju 150 dana. Dan kasnije najavio je povećanje carina na 15 odsto, uz rijetke izuzetke za farmaceutske proizvode i robu obuhvaćenu sporazumom SAD–Meksiko–Kanada.
Evropski parlament će se sastati kako bi razmotrio i eventualno dalje odlaganje ratifikacije trgovinskog sporazuma postignutog sa Vašingtonom prošle godine.
Najnovije najave ponovo otvaraju pitanje mogućeg trgovinskog sukoba između dvije najveće svjetske ekonomije. Dok Brisel poziva na jedinstvo i spremnost na odgovor, ostaje da se vidi hoće li EU posegnuti za „trgovinskom bazukom“ ili će se rješenje pokušati pronaći diplomatskim putem.