Toksične čestice zagađenog vazduha pronađene su u plućima, jetri i mozgu nerođenih beba, mnogo pre nego što su i prvi put udahnule. Istraživači upozoravaju da su najnovija otkrića „veoma zabrinjavajuća“, jer je period razvoja fetusa najranjivija faza ljudskog razvoja.
U svakom kubnom milimetru tkiva nađeno je na hiljade čestica crnog ugljenika, koje je majka udahnula tokom trudnoće, a koje su zatim prošle kroz krvotok i placentu do fetusa.
I pre nego što udahnu, već su žrtve zagađenog vazduha
Već dugo se zna da je zagađen vazduh u značajnoj korelaciji sa povećanim brojem pobačaja, prevremenim porođajima, malom težinom beba na rođenju i poremećenim razvojem mozga. Ali nova studija pruža direktne dokaze o tome kako dolazi do ove uzročno-posledične veze. Naučnici navode da bi zagađenje moglo da izazove doživotne posledice po zdravlje, piše Gardijan.
Čestice čađi nastaju sagorevanjem fosilnih goriva i izazivaju različite upale i prenose toksične hemikalije. Studija je sprovedena sa majkama nepušačima u Škotskoj i Belgiji, na mestima sa relativno niskim nivoom zagađenja vazduha.
„Prvi put smo pokazali da nanočestice crnog ugljenika ne samo da ulaze u placentu u prvom i drugom trimestru trudnoće, već pronalaze put do organa fetusa u razvoju“, navodi profesor Pol Fauler sa Univerziteta u Aberdinu u Škotskoj.
„Što još više zabrinjava, to je nalaz da ove čestice takođe ulaze u ljudski mozak u razvoju“, dodaje profesor. „To znači da je moguće da ove nanočestice direktno uzajamno deluju sa kontrolnim sistemima u ljudskim fetalnim organima i ćelijama.“
Nanočestice crnog ugljenika prodiru kroz placentu
Profesor Tim Nuro sa Univerziteta Haselt u Belgiji, koji je koautor studije, navodi da: „Zakonodavac pri određivanju propisi o kvalitetu vazduha trebalo bi da prepozna ovaj prenos [zagađenog vazduha] tokom trudnoće i da deluje kako bi zaštitili najosjetljivije faze ljudskog razvoja.“
Nuro smatra da su vlade odgovorne za smanjenje zagađenja vazduha, ali i da ljudi treba da izbegavaju prometne puteve kad god je to moguće.
Čestice iz zagađeog vazduha u posteljici prvi put su otkrili 2018. godine profesor Džonatan Grig sa Univerziteta „Kvin Meri“ u Londonu i njegove kolege.
„Pronaći čestice čađi u mozgu fetusa povećava ulog, jer to potencijalno ima doživotne posledice po dete“, ističe Grig. „Zabrinjavajuće je, ali još uvek ne znamo šta se dešava kada se čestice zadrže na različitim mestima i polako ispuštaju svoje hemikalije, što znači da su potrebna dalja istraživanja.“
Sveobuhvatni globalni pregled iz 2019. godine utvrdio je da zagađenje vazduha može oštetiti svaki organ i praktično svaku ćeliju u ljudskom telu. Utvrđeno je i da sitne čestice prelaze krvno-moždanu barijeru i milijarde su pronađene u srcima mladih stanovnika grada. Više od 90 odsto svetske populacije živi na mestima gde je zagađenje vazduha iznad smernica Svetske zdravstvene organizacije (SZO), što izaziva milione preranih smrti svake godine.
Novo istraživanje, objavljeno u časopisu Lancet Planetary Health, otkrilo je čestice zagađenog vazduha u svakom ispitivanom uzorku tkiva pluća, jetre i mozga, kao i u krvi pupčane vrpce i placenti. Koncentracija čestica bila je veća u slučaju kada je majka živela u sredini sa višim nivoima zagađenja vazduha u poređenju sa ostalima obuhvaćenih studijom.
Trideset šest fetusa ispitanih u okviru studije u Škotskoj bili su od dobrovoljnih prekida trudnoće koje su normalno napredovale između sedme i 20 nedelje gestacije. „Nalazi su posebno zabrinjavajući jer je ovaj prozor izloženosti ključan za razvoj organa”, rekli su naučnici. U Belgiji su uzorci krvi pupčanika uzeti nakon 60 normalnih porođaja.