Ogromne privilegije, poslovi sa strane, petocifrene plate, zlatni padobrani, zagarantovana penzija i objektivno mala odgovornost prema biračima i državama iz kojih potiču, zaštitni su znaci poslanika Evropskog parlamenta. I tako već decenijama unazad.
Više od 360 miliona evropskih birača uputilo se od 7-9 juna na birališta širom 27 zemalja EU kako bi odabrali 720 poslanika koji će predstavljati njihove interese u srcu Evropskog parlamenta u Strazburu.
Odmah po zatvaranju biračkih mesta u poslednjoj članici Unije u nedelju, 9. juna u 23 sata, počelo je odmeravanja snaga političkih partija i frakcija, ali i intenzivne zakulisne borbe o tome ko će predvoditi Evropsku komisiju u narednom periodu.
Inače, izbori za EP i nisu baš popularni među evropskim glasačima i smatraju se „drugorazrednim“ u odnosu na borbu za nacionalne skupštine članica Unije.
To potvrđuje i činjenica da je u zadnjih pet izbornih ciklusa tek nešto više od četrdesetak procenata birača iz EU učestvovalo na izborima za Evropski parlament.
Desni napred, ostali stoj
Ključno pitanje ovih izbora bilo je koliko će desničarske i ekstremno desničarske stranke ojačati na Starom kontinentu, mada ako ćemo pravo, evropska levica ni do sada nije pokazivala bogzna kakve rezultate.
Ideološka fragmentacija, promena društvenih prioriteta, neuspeh u rešavanju ekonomskih izazova, nedostatak efikasnih komunikacijskih strategija i unutrašnja konkurencija na levom spektru, učinili su evropsku levicu impotentnom i bez političke moći i uticaja u Evropi.
Evropski birači, nakon što odigraju svoju kratku ulogu na izborima, vraćaju se svojim svakodnevnim aktivnostima, suočavajući se sa sve većim finansijskim brigama i rastućom neizvesnošću oko mogućeg globalnog sukoba koja lebdi u vazduhu.
Za razliku od njih, evropski poslanici, kada stupaju na dužnost, često započinju sasvim novi život, obeležen privilegijama i komforom.
Oni počinju da uživaju u beneficijama, koje prosečni građani EU mogu samo da sanjaju, čak i prema merilima najbogatijih evropskih država.
Sa bruto mesečnom zaradom od 10.075,18 evra, evropski poslanici ostvaruju visoku neto zaradu od 7.853,89 evra, čak i nakon odbitaka.
A to je samo početak. Pored ove osnovne zarade, poslanici u Strazburu imaju pravo na značajne dodatke za „opšte troškove“, uključujući kancelarijske prostorije, opremu, računare i telefonske račune, što im dodatno donosi 4.950 evra mesečno.
Dodajmo tome i dnevnice od 350 evra za svaki dan učešća na sednicama parlamenta, pa tako u zbiru dobijamo sume koje doprinose finansijskom saldu evropskih poslanika.
Njihove plate i dodatne nadoknade, s druge strane, prirodno izazivaju negodovanje u najširoj javnosti.
Plate, penzije i zlatni padobrani
Ali, ni nakon završetka poslaničkog mandata, privilegije se ne završavaju. Bivši poslanici EP imaju pravo na tzv. prelazni dodatak u visini mesečne zarade za svaku godinu rada u Parlamentu, s tim da on može biti isplaćivan najviše dve godine.
Prostom računicom dolazimo do iznosa od oko 240.000 evra, koje će poslanici dobiti nakon što napuste ovu instituciju, čak i ukoliko se u međuvremenu zaposle u privatnom sektoru.
Zbog toga se i sve glasnije čuju pozivi na strožiju kontrolu rada sadašnjih i bivših evroposlanika, imajući u vidu da mnogi od njih imaju dobro plaćene konsalting poslove u firmama koje aktivno lobiraju u Briselu.
O kakvom basnoslovnom iznosu je reč nedavno je pisao Transparensi internešenel EU, u čijem izveštaju se navodi da poslanici Evropskog parlamenta od takvih poslova „sa strane“ ukupno zarađuju više od 8,6 miliona evra godišnje.
A tu je i doživotna penzija. Svi bivši članovi EP imaju pravo na mesečnu penziju kada napune 63 godine.
„Penzija iznosi 3,5 odsto plate za svaku punu godinu na funkciji, i jednu dvanaestinu za svaki naredni pun mesec, ali ne više od 70 odsto plate poslanika“, navodi se na sajtu Evropskog parlamenta i dodaje da se isplata penzija pokriva iz budžeta EU.
Primera radi, poslanici koji su služili u EP u jednom petogodišnjem mandatu od 2019. do 2024. primali bi penziju od oko 2.000 evra mesečno.
Opširnije pročitajte na sajtu portala Vreme.