“Svaki deo teritorije koje neprijatelji iskoriste za operacije protiv Irana, biće izložen odmazdi naših oružanih snaga,” rekao je Salami tokom vojnih manevara prenosi Rojters, pozivajući se na poluzvaničnu iransku novinsku agencij Fars.
Revolucionarna garda juče je počela dvodnevne kopnene manevre u nastojanju da pokaže vojnu moć Irana u trenutku kada rastu tenzije između Teherana i zapadnih prestonica oko iranskog nuklearnog programa.
Iran tvrdi da nuklerani program zemlje ima isključivo mirnodopsku nameru, dok Zapad strahuje da bi mogao biti usmerne na razvoj nukleranog oružja.
SAD i Izrael ne isključuju mogućnost napada na Iran ukoliko diplomatija ne da rezultate.
Iran upozorava da bi odgovor Teherana na napad na iranska postrojenja bio “bolan” i usmeren protiv Izreala i američkih baza u Persijskom zalivu, kao i da bi zatvorio Ormuski moreuz, koji je ključan za transport nafte.
Eksperti: Štetne posledice napada na Iran
Izraelski napad na Iran verovatno bi uvukao u sukob SAD, naneo štetu globalnoj ekonomiji i ojačao islamski ekstremizam, smatraju eksperti.
U trenutku kada raste zabrinutost da bi Izrael u predstojećim mesecima mogao napasti iranska nuklearna postrojenja, u zapadnim prestonicama se ubrzano razmatraju razlozi za i protiv takvog napada. Zapadni stručnjaci smatraju da bi Izrael trebalo dobro da razmisli pre nego što uđe u sukob koji bi mogao da izazove širi konflikt.
“Ko god napadne iranska nuklearna postrojenja zapravo donosi odluku da uđe u rat sa Iranom,” rekao je Rojtersu bivši američki posrednik u pregovorima o smanjenju strateškog naoružanja Ričard Bart na marginama Međunarodne bezbednosne konferencije u Minhenu.
Prema njegovim rečima, združeni generalštab američke vojske je uvek dosad bi dosledno protiv napada na Iran, jer tako nešto podrazumeva niz nepoznanica i to uglavnom negativnih.
Analitičari međutim primećuju sve veći jaz između izraelskog i zapadnog stava o upotrebi sile protiv iranskog nuklearnog programa za koji Teheran tvrdi da ima isključivo mirnodopsku svrhu, dok Zapad strahuje da bi mogao imati za cilj izgradnju nuklearnog oružja.
“Njujork tajms” je nedavno objavio da su izraelski lideri, na osnovu procena obaveštajnih službi i naučnih studija, zauzeli stav da izraelski napad na iranska nuklearna postrojenja ne bi imao tako katastrofalne posledice.
Izraelski lideri, prema pisanju lista, smatraju da su pretnje Teherana da će uzvratiti napad na izraelske i zapadne mete “preuveličane” i delimično “blef.”
Na pitanje da iznese koje bi bile posledice napada, izraelski ministar spoljnih oslova Deni Ajalon je rekao da iako ne želi da odgovora na hipotetično pitanje smatra da bi posledice bile mnogo manje u odnosu na opasnost da Iran razvije nuklearno oružje.
“Jedno je jasno. Ukoliko Iran postane nuklearna sila to će biti kraj svetskog poretka kakav poznajemo,” izjavio je on Rojtersu.
Paneta: Izrael će napasti Iran na proleće
“Vašington post” je prošle nedelje objavio da američki sekretar za odbranu Leon Paneta veruje da će Izrael bombardovati Iran u roku od nekoliko meseci, na proleće, podsetila je britanska agencija.
Zapadni eksperti i studije u proteklih nekoliko godina, međutim, ukazuju da bi posledice izraelskog napada na iranska postrojenja bile brojne i destabilizujuće.
Iran bi za početak izbacio inspektore Međunarodne agencije za atomsku neergiju (IAEA) i obustavio sporazum o neširenju nukleranog oružja, onemogućivši rešenje putem pregovora.
“Nema zemlje na svetu koja bi ih za to krivila, svi bi optužili Izrael,” ocenio je Ken Polak, ekspert za bliskoistočnu politiku.
Eksperti upozoravaju i da bi Iran posle toga mogao da odluči da napravi bombu.
Nagli skok cene nafte
Napad na Iran i reakcija Teherana, ukljućujući pokušaj da zatvori Ormuski moreuz ili napadne saudijska naftna polja, doveo bi do naglog povećanja cena nafte što bi ozbiljno ugrozilo američku ekonomiju kao i šanse da aktuelni američki predsednik Barak Obama bude ponovo izabran.
Saudijska Arabija bi bila primorana da upotrebi sve rezervne proizvodne kapacitete, koji predstavljaju sigurnonsni ventil na naftnom tržištu, ali trgovci naftom još više strahuju od mogućnosti da Iran minira moreuz i počne da napada brodove kao tokom iransko-iračkog rata.
Obama bi verovatno bio izložen snažnom pritisku domaće javnosti da podrži Izrael ili stane u njegovu odbranu ukoliko Iran uzvrati napadom na izraelsku teritoriju, navodi se u studiji američkog Saveta za međunarone odnose iz 2009. godine.
Eksperti, takođe, smatraju da Izrael nema sposobnost da sam dokrajči iranski nuklerani program i otuda bi mu bila potrebna pomoć SAD.
SAD bi se smatrale saučesnikom i morale bi da se uključe u odbranu Izraela od napada što bi bio dodatni pritisak na americku vojsku, navodi se u jednoj britanskoj obaveštajnoj studiji.
Američka pomoć Izraelu ili utisak da Vašington pomaže Irazelu rasplamsali bi antiamerička osećanja u muslimanskogm svetu, naročito u Siriji, Libanu i u Palestini, a napadi Hamasa i Hezbolaha bi postali intenzivniji onemogućivši rešenje sukoba na Bliskom istoku.
Ni Rusi ni Evropljani ne bi stali uz Ameriku u konfliktu, a SAD bi bile isterane iz regiona, ocenio je nedavno i bivši Karterov savetnik za nacionalnu bezbednost Zbignjev Bžežinski.
Prema izveštaju Rand korporacije iz 2011. godine, upotreba sile kako bi se zaustavio iranski nuklerani program bi dovela do okupljanja iranskog naroda oko vlade u Teheranu iako neki analitičari ne veruju da bi podrška bila onako snažna kao tokom iransko-iračkog rata.