Da se odmah, pre obilaska, zna: u celom Sabahu život je još mnogo udaljeniji od moderne civilizacije nego u Sarabaku. Kao da ga nije ni dotakla! Ali je lep, što će reći s lepom prirodom koja kao da dočekuje došljaka dobrodošlicom već na prvom koraku upućujući ga na potpunu opuštenost. Na obroncima visokih planinskih vrhova prostiru se guste, još nedovoljno ispitane džungle, gde živi narod koji je doskora bio još potpuno necivilizovan. Ovde se uzdiže planina Kinabela visoka 4.103 metra, što je najviši vrh Južne Azije. Ovo ostrvo, čudo od prirode, kako ga nazivaju, sada je neprohodno, te ono što se na njemu krije, može samo da se nagađa i naslućuje. A pošto su i ljudska uobrazilja, a i strah vrlo veliki, ta nagađanja, a pogotovu slutnje rado pretvarane u „stara proročanstva“, prelaze granicu mašte, iako se iz sujeverja nerado saopštavaju strancima.
Ipak, i takav kakav je, daleko od iole modernog življenja i napola još ogromna tajna, Sabah ima svoj glavni grad, a to je Kata Kinabalu (ranije poznat kao Jeselton). U Drugom svetskom ratu bio je potpuno razoren, ali je ambicijama i vrednoćom svojih žitelja ponovo sagrađen, mada ne više isključivo kao neugledna starinska, nego kao moderna varoš, bar u centralnom delu. Ono što pada u oči i iznenađuje, turistički deo je izvanredno uređen: ima vrlo dobrih hotela, tu je i klub jahti, igralište za golf, konjsko trkalište, moderan aerodrom šest kilometara izvan grada, lepa plaža koju često nazivaju najlepšom u Jugoistočnoj Aziji.
– Među mnogim turistički privlačnim i manje privlačnim objektima ističe se Penampang, jedno vrlo pitoreskno urođeničko selo! – kaže naš vodič Laki. Uzgred, on nije vodič po profesiji, nego se, zahvaljujući dosta solidnom znanju engleskog, ponudio da nam bude pri ruci s objašnjenjima i verovatno u to ime uzeo englesko ime (lucky znači srećan) za svoj nadimak. Dobro, zanemarimo to: uz njegovo prevođenje razgovarali smo sa domaćima koji nisu imali šta da nam kažu, osim da su srećni i da nas, strance, „prosto obožavaju“. A to je najlepša emocija koju neko može da vam pruži, zar ne…
U Sabahu je, dužni smo i to da kažemo, nezaobilazan Nacionalni park Kinabalu koji se nalazi oko najvišeg brega Jugoistočne Azije. Da bi se stiglo u njegov zeleni zagrljaj, preporučljivo je da se to pokuša samo u „suvo“ doba godine, između januara i aprila. U glavnom gradu ovog područja Kinabale ima kućica za odmor, a i brdskih vodiča koji su uvek na raspolaganju. Penjanje je, ponovo naglašava naš domaćin, teško, ali ipak ne zahteva od penjača posebnu planinarsku veštinu. No pošto je vrh visokog brda skoro uvek u magli, treba ovaj poduhvat tako organizovati da se pre sedam ujutro stigne u odmorište koje se nalazi tik ispod vrha jer je tada vidik jasan. Naravno, za ovu svrhu mogu se iznajmiti kola i šofer i cilj je dostižan.
Ovako ili onako, zaista vredi…