Na raskrsnici glavnih pomorskih puteva, između Egejskog mora i obale Male Azije, na mestu susreta velikih civilizacija Evrope, Bliskog Istoka i Afrike, smestilo se jedno od najvećih i najposećenijih grčkih ostrva Rodos. Nazivaju ga i muzej na otvorenom, jer se na svakom koraku oseća uticaj različitih kultura, jezika i arhitektonskih stilova.
U antičko vreme smatrali su ga ostrvom grčkog Boga sunca Heliosa, a bronzani kip Kolosa sa Rodosa bio je jedno od sedam svetskih čuda. Poznato je i kao „ostrvo ruža“, peskovitih i šljunkovitih plaža sa kristalno bistrim morem, umerene klime…
Krase ga zimzeleni vrtovi borova i čempresa i bašte iz kojih opijaju mirisi retkih vrsta biljaka, južnog voća, hibiskusa, nara. U ostrvskoj prestonici Rodosu, raskošni muzeji svedoče o dugoj i bogatoj istoriji ostrva. Starim delom grada dominira čuvena Palata vitezova koju su izgradili malteški vitezovi. Uske kaldrmisane uličice Starog grada, opasanog masivnim zidinama, vrve od turista…
Tu se prodaju suveniri, zlato i krzno kao na tipičnom turskom bazaru, pa se ionako ne mnogo udaljena turska obala, čini još bližom.
Najveće ostrvo arhipelaga Dodekaneza ima više od 117.000 stanovnika od kojih gotovo polovina živi u najvećem ostrvskom gradu Rodosu. U njemu je i glavna ostrvska atrakcija, citadela vitezova Malteškog reda, jedan od najbolje očuvanih srednjevekovnih gradova u Evropi koji je od 1988. godine pod zaštitom UNESKO-a.
Obale jednog od najpopularnijih grčkih ostrva, sa čak 340 sunčanih dana godišnje, zapljuskuju talasi Egejskog i Sredozemnog mora. U jednom od najomiljenijih evropskih letovališta, zbog blage klime, sezona traje preko cele godine. Na istočnoj naseljenijoj strani ostrva sve je podređeno uživanju turista. Na svakom ćošku nailazite na taverne, kafiće na plaži, ležaljke..
Celo ostrvo okrenuto je turizmu, glavnom izvoru prihoda. Ali Rodos krije mnogo više od lepog peska, neverovatno bistrog mora i sunca. Na svakom koraku nailazite na tragove drevne istorije, akropolj u Lindosu i Rodosu, Stari Jalisos i Stari Kamiros, srednjevekovni grad Rodos, proglašen svetskim kulturnim nasleđem i Palata velikih majstora,zamkovi Monolitos, Kritinija i Feraklos, Arheološki muzej Rodosa…
Osim grada Rodosa treba posetiti i mesta Faliraki, nadaleko čuveno po noćnom životu, Lindos, Arhangelos, Afandou, Koskinou, Embona i Trianta. Najjužnija tačka ostrva, Prasonisi, „Zeleno ostrvo“ bujne vegetacije povezano sa Rodosom 800 metara dugim peščanim sprudom. I na ovoj tački mešaju se vode Egejskog i Sredozemnog mora.
Presek vetrova i talasa je karakterističan i za najseverniji i za najjužniji deo Rodosa, s tim da na Prasonisiju, zbog velikih talasa, ne može uvek da se kupa, ali je ono zato raj za surfere. Većina plaža na Rodosu ima sertifikat Evropske unije “Plava zastava” koji se dodeljuje za kvalitet i čistoću mora.
Najlepše, peščane plaže nižu se jedna za drugom na istočnoj obali gde je i more mirnije. U Lindosu, antičkom gradiću na istočnoj obali ostrva ne treba propustiti posetu hramu Atine Lindije u utvrđenju iznad grada, uvali Kalitea, banji iz rimskog perioda i akvaparku. Faliraki je mondensko letovalište sa prelepim peščanim plažama, barovima i restoranima.
Južno od Falirakija je i jedina legalna nudistička plaža na ostrvu. Ladiko, prelepa šljunkovita plaža u maloj uvali, ima plićak idealan za decu. Jedna od najvećih plaža je Cambika kod mesta Arhangelos, a na liticama iznad nje je manastir Panagia Cambika po kojem je ta plaža i dobila ime. U zalivu Kataras, okružena liticama i omiljena među nudistima, smestila se jedna od najatraktivnijih plaža na Rodosu, a u njenoj blizini je i Traganou, plaža poznata po pećinama čije otvore zapljuskuje more.
Zato i ne čudi što je ovo prelepo ostrvo često proglašavano za najpopularnije mesto za odmor u Evropi, dok u svetskim razmerama zauzima peto mesto.
„Sedam izvora” je mesto na kojem nekoliko izvora pitke vode formira vodopad odakle se navodnjava dolina Kolumbija. Prema legendi, ovo je bilo omiljeno mesto za okupljanje nifmi, a i danas je vrlo popularno među stanovnicima Rodosa koji ovde dolaze na izlete.
Vodeni tunel, dugačak 150 m, povezuje potok sa jezerom, a samo najhrabriji idu ovim putem, jer se u tunelu ništa ne vidi. Nedaleko od Kolumbije nalazi se jedna od najlepših plaža Mediterana, Campika, sa prekrasnim peskom, idealna za razne igre u vodi. Na brdu iznad plaže nalazi se crkvica Campika koju uglavnom pohode žene.
Muško ime Campikos i žensko Campika, u prevodu Svetlan i Svetlana, isključivo su vezani za Rodos. Ako u bilo kom delu Grčke upoznate nekoga ko se ovako zove, znajte da je njegova ili njena majka dolazila u ovu crkvu da se moli Presvetoj Campiki za božji dar, dete.
Kolos sa Rodosa
Ulaz u luku Mandraki, odakle kreću brodovi za jednodnevne izlete, krase statue jelena i košute, zaštitni znaci Rodosa. Oni su, prema predanju, oslobodili ostrvo od zmija i tako omogućili da ga nasele ljudi. Na tom mestu je nekada davno, u 3. veku p.n.e. stajalo jedno od sedam čuda antičkog sveta, Kolos sa Rodosa. Bio je posvećen bogu sunca, Heliosu, a čitavo ostrvo po legendi je Zevsov poklon Heliosu.
Prema legendi, kip je bio visok 45 m, jedna noga mu se nalazila tamo gde je danas statua jelena, a druga gde je statua košute. Stojeći tako raširenih nogu, brodovi su, ulazeći u luku, prolazili kroz njegove noge.
Statuu od bronze sa primesama belog mermera, osmislio je i izradio rodoski vajar Ares iz Lindosa. U podignutoj desnoj ruci držao je baklju i tako služio kao svetionik, a njegova velelepnost uvrstila ga je u sedam svetskih čuda. Ipak, srušio ga je jak zemljotres, pukao je u kolenu, pa se kaže da je tada „pokleknuo“.
Ponuda Ptolomeja Trećeg da plati sve troškove restauracije polomljene statue, odbijena je posle konsultovanja sa astrolozima. Skoro 1000 godina statua je ležala polomljena. Arapi su osvojili Rodos 654. g. p.n.e. i ostatke Kolosa prodali Jevrejinu iz Sirije, a nosilo ih je oko 900 kamila.
Kolika je zapravo bila veličina statue, najbolje svedoči Plinije Stariji: “Kada je statua polomljena i pala na zemlju, grupa od 5-6 ljudi ispruženih ruku jedva je mogla da opaše prst ruke Kolosa”.
Iako danas ne znamo mnogo o stvarnom obliku i izgledu Kolosa, moderne rekonstrukcije mnogo su tačnije od starih crteža. I mada je nestao, Kolos sa Rodosa inspirisao je mnoge umetnike da prave slične statue, poput kipa Slobode u Americi.
Ostrvo leptirova
Iako bogata vegetacija nije karakteristika Rodosa zbog njegovog geografskog položaja i klime, postoji jedna tiha šumovita dolina koja je posebno prijatna u vrelim letnjim danima. To je Dolina leptirova, mala tamna uska dolina sa gustim rastinjem gde protiče potok koji obrazuje jezerca i vodopade.
U njoj se tokom letnjih meseci, kao da je priroda „namestila“ za potrebe turizma, pari posebna vrsta leptira, kvadrini, koji žive jedino na Rodosu (endemska vrsta).
Zabranjeno je praviti buku, da se leptiri ne bi uznemirili. Privlači ih aromatična smola i kora posebne vrste mediteranskog zimzelenog žbunja koja raste samo na tom delu ostrva. Najbolje vreme za razgledanje je od juna do septembra, kada se leptiri izležu iz lutki.
Najlepše selo na svetu i kišobrani
Kada dođete na Rodos, ne propustite da posetite Lindos, jedno od najlepših mesta na ostrvu. Prilaz Lindosu i putem i morem mesto je na kojem se prave nezaboravne fotografije. U blizini je i bajkoviti zaliv Apostola Pavla gde se on i iskrcao u 1. veku nove ere da bi širio hrišćanstvo na Rodosu.
Belim kućama ravnih krovova pravi ukras su prelepa izrezbarena ulazna vrata, a gradili su ih uglavnom bogati kapetani u 17. i 18. veku. Uličice, sa prelepim podnim mozaicima od morskih oblutaka karakteristične su samo za grupu ostrva kojoj pripada i Rodos, Dodekane.
Ima se utisak kao da su te uličice zamršene u pravi lavirint, a njima leti saobraća poseban vid prevoza, tzv. „lindijski taksi“, odnosno magarci. Oni su prepoznatljiv znak sela čije figure turisti često kupuju u suvenirnicama. Tipičan suvenir koji takođe treba poneti sa sunčanog Rodosa gde kiša u proseku pada samo 13 dana godišnje je kišobran! Ako kupite kišobran, sigurno ćete se vratiti na ovo predivno ostrvo, tvrde meštani.
Tekst je preuzet iz Večernjih novosti