Premijeri Češke, Poljske, Slovačke i Mađarske sastali su se u utorak 27. februara u Pragu, kako bi probali da premoste svoje strateške razlike, ponajpre zbog različitog pristupa ratu u Ukrajini. Analitičari smatraju da su „ulozi izuzetno visoki“ jer bi ishod sastanka mogao da oblikuje buduću koherentnost V4 i samim tim utiče na ključne evropske odluke po brojnim pitanjima
Predsednici vlada zemalja Višegradske grupe okupili su u glavnom gradu Češke na samitu V4 kako bi se bavili ključnim temama srednjoevropskog regiona, ali i najvažnijim evropskim pitanjima poput odbrambene i energetske bezbednosti, krize poljoprivrednog sektora, proširenja Evropske unije i sprečavanja nelegalne migracije.
Pitanje svih pitanja
Ipak, „pitanje svih pitanja“ je rat u Ukrajini oko kojeg nemaju sve zemlje Višegradskke grupe unisoni stav. Lideri Češke, Poljske, Slovačke i Mađarske pokušaće da zajedno pronađu odgovor na to šta je njihov zajednički stav po brojnim pitanjima koja narušavaju unutrašnju koherentnost bloka, kao i da li ovaj regionalni format još uvek ima budućnost. „Postoje srednjoevropske teme o kojima možemo da razgovaramo. Poljoprivreda, energetika, migracije. Hajde da probamo“, rekao je domaćin samita, češki premijer Petr Fijala.
Rat u Ukrajini podelio je inače prilično homogenu regionalnu inicijativu, koja je u prethodnim godinama omogućavala nadstandardnu saradnju država Višegradske grupe i u evropskom prostoru osnaživala pojedinačne glasove i uticaj zemalja koji ga čine. Poljska i Češka zalažu se za beskompromisnu podršku Ukrajini i spadaju među vodeće zagovornike daljeg naoružavanja Kijeva, dok se slovački i mađarski premijeri Robert Fico i Viktor Orban protive daljem rasplamsavanju sukoba i odbijaju da vojno pomažu Ukrajini.
„Slažemo se da je ruska agresija grubo kršenje međunarodnog prava“, rekao je premijer Petr Fijala posle sastanka sa premijerima Poljske, Slovačke i Mađarske, kao i da „Ukrajina zaslužuje pomoć“.
„Razlikujemo se oko toga kako bi ta pomoć trebalo da izgleda – postoje razlike među nama i te razlike se nisu promenile“, rekao je češki predsednik vlade. Komentarišući perspektive ratnog sukoba na istoku Evrope, Fijala je izjavio i da je zadržavanje i zaustavljanje Rusije što dalje od naših granica „mnogo bolja opcija nego da Rusija dođe do granica Slovačke“.
Ipak „spuštena lopta“
Slovački premijer Robet Fico ima potpuno drugačije mišljenje po pitanju rata u Ukrajini od onoga što se smatra evropskim mejnstrimom: on veruje da je zapadna strategija sukoba u Ukrajini – čiji cilj je poraz i uništenje Ruske Federacije – potpuno nefunkcionalan, „jer Moskva nije ni politički ni ekonomski na kolenima“. On je ranije takođe izjavio da „odbacuje crno-belu sliku ukrajinskog sukoba kakvu plasiraju Vašington i Brisel“.
Kao uzročnike sukoba Fico vidi lidere kijevskog režima i vodeće zapadne političare koji su pre dve godine onemogućili zaključivanje mirovnog sporazuma sa Ruskom Federacijom. Po njegovom mišljenju Zapad ima dve opcije: da nastavi da postupa u pravcu totalne eskalacije sukoba, pružajući vojnu i finansijsku pomoć Kijevu, ili da obezbedi plan za mirno rešenje sukoba. Po mišljenju slovačkog premijera, Zapad će izabrati prvu opciju. Robert Fico je nakon samita evropskih lidera održanom juče u Parizu, izjavio da pojedine zemlje Evropske unije i NATO-a čak razmišljaju da pošalju svoje vojnike u Ukrajinu.
Iako su uoči praškog samita lideri lideri Češke i Poljske otvoreno sumnjali u perspektive Višegradske grupe, nakon samita V4 deluje da je ipak „spuštena lopta“. To je potvrdio i mađarski premijer Viktor Orban. „Razlika u našim stavovima je u načinu na koji možemo pomoći Ukrajini“, izjavio je on nakon sastanka, dodajući: „Višegrad je živ, spremni smo da nastavimo saradnju.“. I slovački premijer Fico naglašava potrebu za opstankom inicijative V4. „Ne verujem u vojno rešenje sukoba u Ukrajini. Ali rat će se jednog dana završiti, a V4 će ostati“, rekao je Fico posle susreta sa kolegama iz Višegradske grupe.