Čak i kada globalna temperatura krene da pada, nakon što tokom ovog
veka dostigne svoje maksimalne vrednosti, rizik za biodiverzitet
verovatno neće jenjavati ni desetinama godina posle, otkrili su rezultati nove studije Univerzitetskog koledža u Londonu i Univerziteta u Kejptaunu.
Globalno zagrevanje već ozbiljno utiče na floru i faunu, izazivajući
ogromna odumiranja šuma i korala, drastično smanjenje populacije
pojedinih insekata, migracije vrsta, kao i promenu veličine i oblika
tela kod nekih ptica. A tim naučnika pružio je uvid u to kakva ih
budućnost očekuje ukoliko se emisije gasova sa efektom staklene bašte
pothitno ne smanje.
Autori studije su proučavali uticaj mogućih budućih promena klime na
preko 30.000 vrsta vodozemaca, ptica, sisara, gmizavaca, morskih riba i
beskičmenjaka, kao i morske trave, sa različitih lokacija na svetu.
U slučaju da temperatura poraste preko 2 °C u odnosu na
predindustrijske nivoe pre nego što krene da se smanjuje, više od
četvrtine analiziranih staništa ima neizvesne ili nepostojeće šanse da
se vrati u pređašnje ‘normalno’ stanje.
„Istraživali smo šta će se desiti biodiverzitetu na globalnom nivou
ako se klimatske promene stave pod kontrolu tek nakon privremenog
prekoračenja dogovorenog cilja”, objasnio je engleski istraživač i
koautor studije, dr Aleks Pigot.
„Otkrili smo da će veliki broj vrsta životinja nastaviti da se nosi
sa nebezbednim uslovima i decenijama nakon vrhunca globalne temperature.
Čak i ako kolektivno uspemo da preokrenemo globalno zagrevanje pre nego
što su vrste nepovratno izgubljene iz ekosistema, poremećaj životne
sredine, izazvan nebezbednim temperaturama, mogao bi da potraje dodatnih
pola veka ili više. Neophodna je hitna akcija kako se nikada ne bismo
približili granici od 2 °C, a kamoli je premašili”, poručio je Pigot.
Istraživanje se fokusira na scenario u okviru koga bi se emisije
ugljen-dioksida povećavale do 2040, a onda bi se trend povećanja
preokrenuo i zahvaljujući dubokim rezovima i korišćenju tehnologije za
uklanjanje ugljen-dioksida, emisije bi posle 2070. postale negativne.
Ovakav razvoj situacije bi prouzrokovalo da tokom ovog veka porast
globalne temperature bude iznad 2°C, ali da nakon 2100. padne ispod te
granice.
Istraživači su merili kada i na koji način bi vrste na određenim
mestima bile izložene potencijalno opasnim temperaturama, koliko dugo bi
to potrajalo, koliko vrsta bi bilo ugroženo i da li bi ikada mogle da
se vrate u svoju termalnu nišu.
Tropski regioni su u najvećoj opasnosti sa skoro 90% lokacija
„gurnutih” izvan njihovih termalnih niša. U Amazoniji, jednom od
biološki najraznovrsnijih regiona sveta, više od polovine vrsta naći će
se u potencijalno opasnim klimatskim uslovima.
Oko 19% proučavanih područja (uključujući i Amazoniju) možda neće
moći da se vrati u stanje pre prekoračenja porasta temperature. A
dodatnih 8% lokacija, prema projekcijama, sigurno se neće nikada
oporaviti. To znači da čak i privremeni prelazak 2°C može da izazove
nepovratne gubitke za prirodu zbog izumiranja vrsta i radikalnih
transformacija ekosistema.
„U Amazoniji ovo bi moglo da znači da šume budu zamenjene travnatim
površinama, što bi kao posledicu imalo nestanak važnog globalnog ponora
ugljenika. Ovo bi se negativno odrazilo na brojne ekološke i klimatske
sistema kao i na našu sposobnost da smanjimo globalno zagrevanje”, kazao
je vodeći autor dr Andreas Mejer.
Novim naučnim nalazima potcrtava se važnost posmatranja čitave slike i
moguće štete umesto da se trudimo da naša konačna destinacija bude u
dogovorenim temperaturnim okvirima zato što se ovakvim načinom
razmišljanja potcenjuje potreba za brzim i velikim smanjenjem štetnih
emisija. Naučnici su takođe istakli da bi i planovi za uklanjanje
ugljen-dioksida mogli loše da deluju na ekosisteme: npr. sadnja ogromnih
šuma i proizvodnja biogoriva zato što zahtevaju mnogo zemljišta i vode.