Pre manje od tri godine Boris Džonson je predvodio Konzervativnu partiju do najveće izborne pobede još od 1987. godine.
Sada je u potpunosti izgubio podršku i sprema se za podnošenje ostavke. BBC je napravio listu od pet ključnih stvari koje su dovele do njegovog strmoglavog pada.
Afera Kris Pinčer
U sredu 29. juna, jedan od istaknutijih poslanika Konzervativne
stranke Kris Pinčer otišao je u klub u Londonu u koji se može ući samo
sa članskom kartom. Prema svojim rečima – “popio je previše i osramotio
se”.
Optužen je za “pipkanje” dvojice muškaraca, što je kasnije dovelo do
naleta novih optužbi koje su pokrenule lanac događaja dovoljno
kontroverzan da dovede do premijerove ostavke.
Džonson je rekao da “nije bio svestan postojanja tih optužbi” o
Pinčeru pre nego što ga je postavio na visoko mesto u februaru. Međutim,
ispostavilo se da je premijer bio itekako svestan, što je potvrdio i
bivši državni službenik, lord Mekdonald koji tvrdi da je Džonsonu tu
informaciju preneo lično.
Džonson je nakon toga priznao da je bio upućen i izvinio se za angažovanje Pinčera.
Partigejt
U aprilu ove godine premijer je bio kažnjen zbog nepoštovanja
karantinskih pravila, nakon što je prisustvoao okupljanju u čast svog
rođendana 2020. godine.
Morao je da se izvinjava i za “ponesi sopstveno piće” žurku koja je
održana u bašti u ulici Dauning strit, broj deset, za vreme prvog
karantina.
Nije pomogao ni izveštaj državne tužiteljke Su Grej u kom je do
detalja opisana serija prekršaja karantinskih pravila od strane
političkog osoblja.
“Politički i državni lideri moraju snositi odgovornost za ono što su uradili”, napisala je Grej.
Džonson je poslanike uveravao da su članovi njegovog kabineta u
potpunosti sledili pravila koja su u to vreme važila i zbog toga se sada
protiv njega vodi istraga zbog “obmanjivanja članova parlamenta”.
Skuplji život i porast poreza
Inflacija je značajno porasla u 2022. godini i nalazi se na 9.1 odsto.
Za mnoge od razloga koji su uslovili njen rast Džonson nije kriv.
Ruska invazija na Ukrajinu je dovela do rasta cena nafte i poskupljenja
hrane.
Međutim, uprkos tome što je vlada preduzela neke od koraka da ublaži
krizu, kao što je ukidanje carine na gorivo, došlo je i do značajnog
rasta poreza u aprilu.
Iz vlade su saopštili da je rast poreza neophodan, kao i da će tim
novcem biti plaćena zdravstvena i socijalna pomoć. Ipak, nezadovoljstvo
je nastavilo da raste.
“Dok je na snazi jedna od najvećih kriza u poslednjih nekoliko
decenija kada su u pitanju životni troškovi, vlada je odlučila da
dodatno oporezuje radničku klasu”, rekao je vođa Laburista Kir Stramer.
Slučaj Ovena Patersona
U oktobru je Donji dom predložio suspenziju u roku od 30 dana za jednog od tadašnjih poslanika Ovena Patersona.
Kao razlog za suspenziju navedeno je njegovo kršenje pravila o
lobiranju i pokušaj ostvarivanja dobiti za kompanije koje su ga plaćale.
Međutim, Konzervativna partija sa Džonsonom na čelu odlučila je da
pauzira suspenziju i oformi novi komitet koji bi trebalo da istraži ceo
slučaj.
Nakon velikog pritiska, Paterson je podneo ostavku, a Džonson priznao grešku.
Nedostatak fokusa i ideja
Džonson je svoju podršku obezbedio na krilima jednostvane politike
koja se bazirala na privođenju sage oko Bregzita kraju. Njegovi
kritičari smatraju da je nakon izlazka Velike Britanije iz EU došlo do
potpunog gubitka fokusa i ideja.
Njegov bivši savetnik Dominik Kamings se pretvorio u njegovog
najvećeg kritičara, optužujući ga da je “izgubio kontrolu i da suviše
često menja pravac”.
U junu je poslanik iz redova Konzervativne stranke Džeremi Hant rekao da premijeru nedostaju “integritet, vizija i sposobnost”.
Iako je Hant svoje kritike izneo pre glasanja o poverenju, Džonson je uspeo da ostane na vlasti.
Porazi na lokalnim izborima dodatno su doprineli nezadovoljstvu
unutar partije, ali izgleda da će svi oni nezadovoljni dosadašnjim
liderom moći da odahnu. Oni su rekli svoje, a Džonson je taj koji se
sprema da ode, prenio je Nedeljnik