Studija naučnika sa Londonskog univerzitetskog koledža otkrila je kako je došlo do “megacunamija” na Grenlandu visokog skoro 200 metara zbog kojeg je Zemlja prošlog septembra devet dana podrhtavala.
Godinama se topio glečer u podnožju ogromne planine koja se uzdiže skoro 1.200 metara iznad Dikson fjorda na Grenlandu.
Kako se glečer tanjio, planina je postajala sve nestabilnija pre nego što se na kraju srušila – 16. septembra prošle godine, bacajući dovoljno kamenja i krhotina u vodu da se napuni 10.000 olimpijskih bazena, piše BBC.
“Mega-cunami”, jedan od najvećih u novijoj istoriji, pokrenuo je talas koji je ostao zarobljen u zakrivljenom, uskom fjordu više od nedelju dana, pljuskajući napred-nazad svakih 90 sekundi.
Taj fenomen iznenadio je naučnike, kazao je koautor studije Stiven Hiks.
“Ovo je prvi put da je zapljuskivanje detektovano kao vibracija kroz Zemljinu koru, koje putuje svetom i traje nekoliko dana. Nikada ranije nije zabeležen tako dugotrajan, globalno putujući seizmički talas, koji sadrži samo jednu frekvenciju oscilovanja”, rekao je Hiks.
Da bi pokazali kako se prskanje vode nastavilo devet dana, istraživači su ponovo kreirali ugao klizišta, koristeći matematički model.
Naučnici tvrde da je sve uzrokovano klimatskim promenama koje je izazvao čovek.
U cunamiju prošlog septembra niko nije povređen, iako je odneo vekovne objekte kulturnog nasleđa i oštetio napuštenu vojnu bazu. Autori studije su upozorili da bi “posledice bile razorne” da su ljudi bili tamo u to vreme.
Istočni Grenland nikada ranije nije iskusio ovakvo klizište i cunami, rekli su naučnici.