Savezna kancelarija za civilnu zaštitu i pomoć u katastrofi (BBK) izdala je niz uputstava za građane Nemačke o tome kako bi trebalo cda se ponašaju u vanrednim situacijama, ali i kako da se za njih pripreme.
“Obilne kiše koje su u julu 2021. izazvale razorne bujične poplave u nekoliko regiona Nemačke, pandemija koronavirusa od 2020., uragan Friederik iz 2018. koji je oštetio dalekovode i ostavio 140.000 ljudi bez električne energije – ovi događaji su samo nekoliko primera vanrednih situacija koje su se dogodile u Nemačkoj poslednjih godina”, navodi se na službenim stranicama BBK.
Dalje se navodi da system državne pomoći interveniše u takvim situacijama, ali da ni najbolja pomoć nije uvek tu odmah. “U slučaju velike štete spasilačke službe ne mogu biti svugde u isto vrijeme. Zato, oni koji su spremni mogu da pomognu sebi, rodbini i susedima dok ne stigne državna pomoć i smanjr štetu zaštitnim mjrama. Pomozite zajedno u rešavanju hitnih slučajeva i preduzmite mere opreza”, apeluju na nemačke građane iz BBK.
Pritom im nude detaljne, konkretne i smislene predloge i preporuke za planiranje lične pripravnosti za hitne slučajeve, prenosi Index.hr.
“Planirajte zajedno. Sednite sa svojom porodicom i razmislite o sledećem: Koliko smo ja i moja porodica u opasnosti? Je li mesto stanovanja npr. u području s rizikom od poplave? Razgovarajte o rutama bekstva, mestima susreta i tome kako se do vas može doći. Možda neće svi članovi porodice biti kod kuće u slučaju katastrofe”, navodi BBK.
BBK nudi i dve brošure za građane: 1. Saveti za hitne slučajeve i ispravno postupanje u vanrednim situacijama na 68 stranica i 2. Moja lista za hitne situacije.
Poručuju i da bi svaki nemački građanin trebalo da kod kuće ima namirnica i ostalih potrebnih sredstava za 10 dana te da je odgovornost svakog pojedinca i porodice da stvore zalihe te vrste.
To su, kako se navodi dalje, dve litre vode po osobi po danu, dakle 20 litara po osobi za 10 dana. Zatim, preporuka je i da se nabavi 3,5 kilograma proizvoda od žitarica, poput brašna i testenine, 2,5 kilograma voća i orašastih plodova, 2,6 kilograma mleka i mlečnih proizvoda, 4 kilograma povrća itd.
Građanima se savetuje i da imaju zalihe lekova i drugih medicinskih proizvoda, kao i higijenskih potrepština. Trebalo bi I da imaju spremne i zaštićene najvažnije dokumente, pa čak i rezervne baterije.
Nemcima je obezbeđena I “čeking lista”, koja je dostupna svima na internet stranicama BKK, a čak postoji mogućnost da im se na njihov zahtev dostavi I na kućnu adresu.
Nemcima se još savetuje i da imaju kuće i 500 evra u gotovini
I austrijsko ministarstvo unutrašnjih poslova takođe je detaljno savetovalo građane kako da se ponašaju u slučaju neke katastrofe.
“Kako biste bili dobro pripremljeni u slučaju nužde, u kući uvek morate da imate sledeće stvari i držite ih na sigurnom mestu, na dohvat ruke: 1. svetiljku i rezervne baterije, sveće i upaljač, 2. radio na baterije i rezervne baterije, 3. važne i propisane lekove (uključujući tablete kalijum jodida u slučaju radiaktivne nesreće, koje se smu uzimati samo uz izričit nalog zdravstvenih vlasti), 4. zalihe prve pomoći, 5. važnas dokumenta, 6. sredstva za ličnu negu i higijenu”, navodi se na stranicama austrijskog ministarstva.
“Takođe bi trebalo da se snabdete hranom i pićem u slučaju da ne možete napustiti kuću duže vreme”, napominju.
Austrijska civilna zaštita zato je objavila brošuru na 20 stranica u kojoj savetuje građanima koje zalihe bi trebalo da imaju u slučaju katastrofe.
“Ljudi mogu preživjeti oko mjesec dana bez hrane, ali najviše pet do sedam dana bez pića. Voda je najvažnija stvar za ljudski organizam. Osoba bi uz čvrstu hranu, koja se takođe sastoji od tekućine, trebalo da unosi najmanje 1,5 litara tekućine dnevno. Jer ljudi izbacuju oko 2.5 litra vode dnevno znojenjem i metaboličkim procesima. Ova ravnoteža tekućine igra važnu ulogu u ljudskom telu”, navodi se u brošuri, koja na prvom mestu savetuje skladištenje dovoljnih zaliha pitke vode.
Austrijanci u svojim savetima odlaze i u postapokaliptični scenarioj, pa nude i nekoliko stranica posvećenih tome što se može jesti, a nalazi se u prirodi.
Jedan od saveta je i da preko dve milijarde ljudi svakodnevno jede insekte, a gotovo svi domaći insekti i larve su jestivi.