Internet je doveo do uspona novih formi prevara i dezinformacija, uključujući napade radi krađe identiteta, prevare zasnovane na romansama i lažne vijesti.
Dok se mnoge studije bave istraživanjem faktora koji utiču na sposobnost ljudi da prepoznaju da ih neko laže uživo, otkrivanje laži na internetu nije često ispitivano, piše MedicalXpress.
Istraživači Univerzitetskog koledža Londona (UCL) i Instituta tehnologije Masačusets (MIT) uradili su studiju s ciljem da bolje shvate zašto su ljudi žrtve internet prevare, a studija je objavljena u Communications Psychology.
Ljudi širom svijeta gube milijarde zbog onlajn prevara iz godine u godinu. Ovaj trend je sve gori od pandemije kovida-19, a posebno zabrinjava otkako se koristi vještačka inteligencija (AI). Prije nego što možemo da pomognemo ljudima da prepoznaju te varke, moramo da shvatimo zašto ljudi uopšte padaju na njih – rekle su za MedicalXpress Tali Šarot i Sara Ženg, koautorke studije.
I prevare i lažne vijesti imaju korjen u lažima, pa su Ženg, Šarot i njihova saradnica prvo pregledali literaturu o prepoznavanju laži. Otkrili su da se većina radova fokusira na laži van mreže, gdje ljudi za to koriste i male signale poput tona glasa, pogleda i govora tijela.
– U onlajn okruženju obično ne možemo da pratimo takve signale. Zato smo riješili da ispitamo zašto su ljudi posebno loši da prepoznaju laži, pa tako i prevare, u onlajn kontekstu – navele su Šarot i Ženg.
Istraživački tim je sproveo eksperimente sa 310 ljudi od kojih je traženo da učestvuju u onlajn igri karata koja se igra u parovima. Dio igre je bilo davanje nekih informacija o tome kolika je šansa da dobiju koju kartu. Neke su donosile poraz, a druge pobjedu.
Učesnice su mogle da lažu o kartama koje dobiju, što im je omogućavalo da zarade više novca od protivnika. Učesnicima nije rečeno da lažu, pa je odluka bila na njima.
– Na kraju svake igre, učesnici su rangirali koliko su mislili da je iskren protivnik. Preispitali smo sve znakove koje su ljudi koristili da donesu odluku o nečijoj iskrenosti. Primera radi, da li su mislili da drugi lažu ako su oni sami lagali? Da li su mislili da su drugi lagali kada su im govorili da imaju rijetku kartu? I da li su drugi lagali ako oni sami izgubili? – navele su Šarot i Ženg.
Kada su analizirali podatke otkrili su dva pravila.
Da su ljudi više sumnjičavi prema drugima ako su sami lagali, kao i ako je neko prijavio kartu za koju je malo vjerovatno da je dobio. Primjećeno je da prevaru najslabije prepoznaju oni koji se previše oslanjaju na svoje poštenje, a premalo na statistiku.
– Ova otkrića pokazuju da su pošteni ljudi posebno podložni prevarama, jer namanje sumnjaju da ih neko laže. Osim toga društvene mreže koriste sisteme preporuke da ljudima daju sadržaj sličan onom koji im se već sviđa, pa ovi sistemi iskrivljuju mogućnost viđenja određenih informacija, uključujući i lažne vijesti. Prirodno oslanjanje na statistiku da se otkrije da li je nešto istina ili ne ne funkcioniše dobro u ovom kontekstu – naveli su istraživači.