Švajcarska je decenijama važila za jednu od najprivlačnijih zemalja za ljude koji odlaze u inostranstvo u potrazi za boljim životom. Visoke plate, stabilna ekonomija i odlični uslovi rada privlačili su radnike iz čitave Evrope, uključujući i veliki broj ljudi iz Srbije i drugih balkanskih zemalja. Međutim, rast troškova života sve više dovodi u pitanje kupovnu moć zaposlenih, pa se čak i plate koje u ostatku Evrope deluju izuzetno visoko u Švajcarskoj pokazuju kao nedovoljne za pojedine porodice.
Švajcarski savez sindikata (SGB) upozorava da sve veći broj kvalifikovanih radnika, uprkos završenom stručnom obrazovanju i punom radnom vremenu, teško uspeva da pokrije osnovne životne troškove, prenosi Nova.rs
Prema podacima sindikata, čak 28 odsto zaposlenih sa završenom stručnom obukom zarađuje manje od 5.000 švajcarskih franaka mesečno, odnosno približno 5.350 evra. Još zabrinjavajući je podatak da 15 odsto njih prima manje od 4.500 franaka, što odgovara iznosu od oko 4.800 evra.
Ovi podaci odnose se na plate preračunate na puno radno vreme od 40 sati nedeljno, uz sistem od 13 godišnjih plata.
Predsednik Švajcarskog saveza sindikata Pjer-Iv Majar upozorio je da takva primanja u Švajcarskoj često nisu dovoljna za izdržavanje porodice.
“Stručno obrazovanje mora ponovo da se isplati, a plata mora da bude dovoljna za život. Ali to je sve ređe slučaj”, izjavio je Majar za švajcarski list Blick.
On tvrdi da su zarade kvalifikovanih radnika poslednjih godina realno opale zbog inflacije, dok su svakodnevni životni troškovi rasli.
Posebno zabrinjava podatak da je realna medijalna plata zaposlenih sa završenim stručnim obrazovanjem danas za 2,1 odsto niža nego 2016. godine.
To znači da su radnici, kada se uzme u obzir rast cena, izgubili deo kupovne moći koju su imali pre deset godina.
Velike razlike između zanatlija i fakultetski obrazovanih radnika
Prema analizi sindikata, najviše problema imaju zaposleni u trgovini, frizerskim salonima, ugostiteljstvu i vrtićima. Međutim, ni automehaničari i profesionalni vozači nisu u znatno boljem položaju.
Podaci pokazuju i da su žene posebno pogođene niskim zaradama. Svaka treća zaposlena žena sa završenom stručnom obukom prima manje od 5.000 franaka mesečno, dok gotovo svaka peta zarađuje manje od 4.500 franaka.
Istovremeno, razlika između primanja zaposlenih sa stručnim obrazovanjem i onih sa fakultetskom diplomom nastavlja da raste.
Radnici sa završenom stručnom obukom na početku karijere imaju medijalnu mesečnu zaradu od 4.571 franak, odnosno približno 4.890 evra. Pred kraj radnog veka taj iznos raste na 6.289 franaka, što je oko 6.730 evra.
Sa druge strane, zaposleni sa univerzitetskom diplomom započinju karijeru sa medijalnom platom od 6.189 franaka, odnosno približno 6.620 evra, dok pred kraj radnog veka dostižu 10.438 franaka, što odgovara iznosu od oko 11.170 evra.
Majar smatra da se iskustvo i stručnost zanatlija i drugih kvalifikovanih radnika ne vrednuju dovoljno, zbog čega sindikati zahtevaju ozbiljne promene.
Na kongresu održanom 13. novembra 2026. godine Švajcarski savez sindikata odobrio je pripremu narodne inicijative kojom bi se uvela minimalna mesečna plata od 5.000 franaka, odnosno približno 5.350 evra, za zaposlene koji su završili odgovarajuću stručnu obuku.
To, međutim, ne znači da je novi minimalac već uveden. Sindikalno rukovodstvo tek treba da pripremi tekst inicijative, nakon čega bi moglo da počne prikupljanje potpisa, najverovatnije tokom 2027. godine.
Sindikat se zalaže i za poboljšanje uslova stručnog obrazovanja, uključujući mogućnost da učenici koji prolaze obuku dobiju osam nedelja odmora godišnje.
Prema reprezentativnom istraživanju agencije Feldlabor, sprovedenom za potrebe sindikata, predlog o minimalnoj plati podržava 66 odsto ispitanika, dok mu se protivi 25 odsto.
Ipak, predlog već nailazi na protivljenje poslodavaca. Švajcarski savez poslodavaca smatra da bi jedinstvena minimalna plata za sve kvalifikovane radnike zanemarila velike razlike među zanimanjima, privrednim granama i regionima, a mogla bi i da oteža zapošljavanje mladih koji tek završavaju obuku.
Rasprava o zaradama tako je ponovo otvorila pitanje koliko su visoke švajcarske plate zaista dovoljne za život.
Iako su primanja u ovoj zemlji i dalje među najvišima u Evropi, stručnjaci i sindikati upozoravaju da sama visina plate ne govori mnogo o životnom standardu bez poređenja sa troškovima stanovanja, zdravstvenog osiguranja, hrane i drugih svakodnevnih potreba.
Za mnoge zaposlene, posebno one sa decom, upravo ti troškovi predstavljaju najveći pritisak na kućni budžet, a činjenica da zarađuju nekoliko hiljada evra mesečno više nije automatska garancija finansijske sigurnosti.