Upozorenja se odnose na vrućine ili na poplave.
Nacionalna meteorološka služba saopštila je da je opasan toplotni talas u četvrtak zahvatio severoistok i srednji deo atlantske obale SAD, i da će se nastaviti tokom vikenda.
Jaka grmljavina i bujične poplave moguće su u delovima Nove Engleske i južne Floride, prenosi AP. Rekordne temperature će se zadržati na jugozapadu i srednjem zapadu.
“To pogađa sve velike gradove”, rekao je Bob Oravec, vodeći prognostičar iz Centra za prognozu Nacionalne meteorološke službe, dodajući da je to razlog zašto je tako veliki broj ljudi obuhvaćen upozorenjima.
Prognoza da će se jake vrućine nastaviti dolazi dan nakon što su Svetska meteorološka organizacija i Služba EU za klimatske promene Kopernikus proglasile jul 2023. najtoplijim mesecom u istoriji, ukazuje AP.
U četvrtak je temperatura u velikim gradovima duž istočne obale, uključujući Vašington, Filadelfiju i Njujork, bio iznad 37,8 stepeni Celzijusa, a prognostičari očekuju da će nekoliko temperaturnih rekorda biti oboreno u petak. U Novoj Engleskoj moguće su, posle ekstremnih vrućina, bujične poplave.
Jul 2023. biće najtopliji zabeleženi mesec na svetu
Usred velikih toplotnih talasa, praktično je izvesno da će jul ove godine biti najtopliji mesec, sa najvišim temperaturama ikada zabeleženim u svetu, kažu naučnici.
Prema analizi Univerziteta u Lajpcigu, koja je danas objavljena, utvrđeno je da će u julu 2023. biti oboreni toplotni rekordi, jer se predviđa da će prosečna temperatura u ovom mesecu na globalnom nivou biti oko 1,5 stepeni Celzijusa iznad one iz predindustrijskog perioda.
Ovaj jul će biti najmanje za 0,2 stepena Celzijusa topliji nego jul 2019, koji je bio najtopliji u proteklih 174 godina merenja, na osnovu podataka Evropske unije, prenosi Rojters.
Razlika između tekućeg i jula 2019. je “toliko suštinska da već sada sa apsolutnom sigurnošću možemo reći da će ovo biti najtopliji jul”, rekao je klimatolog iz Lajpciga Karsten Hauštajn.
Pojedini naučnici veruju da bi jul ove godine, čak, mogao biti najtopliji mesec u proteklih 120.000 godina, dodaje Bi-Bi-Si.
Majkl Man, klimatski naučnik sa Univerziteta u Pensilvaniji, rekao je da je do sredine jula bilo jasno da će to biti rekordno topao mesec i da će planeta nastaviti da se greje sve dok sagorevamo fosilna goriva.
Normalno, globalna srednja temperatura za jul je oko 16 stepeni Celzijusa, s obzirom na zimu na južnoj hemisferi.
Ali ovog jula temperatura je porasla na blizu 17 stepeni Celzijusa.
Štaviše, “možda ćemo morati da se vratimo hiljadama, ako ne i desetinama hiljada godina unazad da bismo pronašli slične tople uslove na našoj planeti”, rekao je Haustajn.
Na osnovu manje fino podešenih klimatskih zapisa prikupljenih od stvari kao što su ledena jezgra i prstenovi drveća sugeriše se da Zemlja nije bila ovako vruća 120.000 godina.
Hauštajnova analiza se zasniva na preliminarnim podacima o temperaturi i vremenskim modelima, uključujući prognozirane temperature do kraja ovog meseca. Svetska meteorološka organizacija UN (SMO) je, takođe, saopštila da je “izuzetno verovatno” da će jul 2023. postići rekord, ali da ne bi otvoreno o tome govorila dok ne budu dostupni svi konačni podaci.
Novi šef agencije UN za nauku o klimi Džim Skija izjavio je za Rojters da će svet premašiti cilj Pariskog dogovora o zagrevanju od 1,5 stepena Celzijusa iznad predindustrijskog nivoa, rekavši da politika država nije bila dovoljno ambiciozna.
“One (vlade) nisu uspostavile politiku koja je dovoljno ambiciozna da dozvoli da ciljevi Pariskog sporazuma budu ispunjeni. To je sasvim sigurno“, rekao je on putem video-linka iz Najrobija.