Može li kriza izazvati rat u Evropi?

 

Ovakva predviđanja nisu samo crne slutnje nekog neupućenog negativca, već stižu, ni manje ni više, od jednog evropskog ministra, zaduženog za finansije, u zemlji predsedavajućeg unijom, Poljskoj.

- TEKST NASTAVLJA ISPOD OGLASA -

Jacek Rostovski je, povodom aktuelne goruće finansijske krize, u Evropskom parlamentu upozorio da će se, ukoliko se eventualno pocepa evrozona, u opasnosti naći cela Evropa i da projekat EU to ne bi preživeo. Šta više – to sobom nosi razne opasnosti, među kojima je i rat. U alarmantnoj poruci bilo je mesta i za precizne vremenske okvire: pretnja bi mogla da se realizuje u deset godina.

Pokušavajući da smiri strasti, Rostovski je poručio da je samo hteo da istakne ozbiljan karakter trenutne situacije. Za utehu Evropi, naravoučenije poljskog ministra nije zasnovano na ličnom mišljenju i iskustvu kao visokog evropskog političara, već samo na razmišljanjima jednog njegovog običnog, neimenovanog prijatelja.

Poljski zvaničnik, čija zemlja inače ne koristi evro kao sredstvo plaćanja, poručio je iz strazburške aule, da bi moglo da dođe do „nezamislivih situacija“. Ministar je, očigledno, shvaćen ozbiljno. Evropska javnost, i njeni analitičari, nenaviknuti na ovakav vid šokantne reverzibilne retorike, uveliko analiziraju reči Rostovskog.

Evropa se, tako, setila da je evropsko jedinstvo nastalo upravo na ekonomskim odnosima, dok su se još pušile ruševine Drugog svetskog rata, a s glavnim razlogom da se spreči treći svetski sukob, i to spajanjem onih između kojih su dva puta u kratkom roku kresale najjače varnice, Nemačke i Francuske. Ostali su bili pozvani da se pridruže, po želji.

Kada su Rober Šuman i Žan Mone krenuli u pioniorsku akciju spajanja nespojivog, mnogi su sumnjičavo vrteli glavom. Ipak, prihvatili su izazov, da preko Evropske zajednice za ugalj i čelik, krenu u neslućene razmere udruživanja, koje su kulminirale zajedničkom monetom.

Ta ista moneta danas je u krizi, toliko velikoj da se, čak, razmišlja o mogućem kraju.

Sećanja opreznih sežu u 1929. godinu, kada su ondašnja ekonomska kriza i monetarni disparitet, bili podloga za projektovanje, baš u desetogodišnjem periodu, tragedije neslućenih razmera, s Poljskom među prvima na udaru. Nagli rast nezaposlenosti i opšta recesija uzdigli su pošast nacionalsocijalizma na pijedestal spasilaca, koji su velikim privrednim projektima i razvojem vojne industrije ulili nadu.

Zavađeni, pa ekonomskim putem pomireni.

NAJNOVIJE

Ostalo iz kategorije

Najčitanije