Penzionisani general-pukovnik Rusije Leonid Grigorijevič Ivašov koji je i predsedavajući Sveruskog oficirskog sabora uputio je pismo -apel predsedniku Rusije Vladimiru Putinu i građanima Rusije “uoči rata”, prenosi Danas.rs
“Danas čovečanstvo živi u iščekivanju rata. A rat je neizbežan gubitak života, uništenje, stradanje velikog broja ljudi, uništenje uobičajenog načina života, narušavanje vitalnih sistema država i naroda. Veliki rat je ogromna tragedija, nečiji ozbiljan zločin. Desilo se da je Rusija u centru ove nadolazeće katastrofe. I, možda, ovo je prvi put u njenoj istoriji.
Ranije je Rusija (SSSR) vodila iznuđene (pravedne) ratove, i to, po pravilu, kada nije bilo drugog izlaza, kada su vitalni interesi države i društva bili ugroženi. A šta danas ugrožava postojanje same Rusije i ima li takvih pretnji?”, stoji u pismu koje je dostupno na sajtu Sveruskog oficirskog sabora ooc.su.
Može se, dodaje, tvrditi da zaista postoji pretnja – država je na ivici da završi svoju istoriju. “Sve vitalne oblasti, uključujući demografiju, stalno se degradiraju, a stopa izumiranja stanovništva obara svetske rekorde. A degradacija je sistemske prirode, i u svakom složenom sistemu, uništenje jednog od elemenata može dovesti do kolapsa čitavog sistema.
A to je, po našem mišljenju, glavna pretnja Ruskoj Federaciji”. Ali ovo je, kako navodi, pretnja unutrašnje prirode, koja proizilazi iz modela države, kvaliteta moći i stanja u društvu. A razlozi, kaže, za njeno formiranje su unutrašnji: neodrživost državnog modela, potpuna nesposobnost i neprofesionalizam sistema vlasti i uprave, pasivnost i neorganizovanost društva.
Što se tiče spoljnih pretnji, ističe Ivašov, one su svakako prisutne.
“Ali, prema našoj ekspertskoj proceni, one trenutno nisu kritične”… U celini, nastavlja, strateška stabilnost se održava, nuklearno oružje je pod pouzdanom kontrolom, snage NATO-a se ne gomilaju…
“Dakle, situacija oko Ukrajine je, pre svega, veštačka, plaćenička po prirodi za neke unutrašnje snage, uključujući i Rusku Federaciju. Kao rezultat raspada SSSR-a, u kome je odlučujuće učešće imala Rusija (Jeljcin), Ukrajina je postala nezavisna država, članica UN, a u skladu sa članom 51 Povelje UN ima pravo na individualnu i kolektivnu odbranu.
Rukovodstvo Ruske Federacije još nije priznalo rezultate referenduma o nezavisnosti DNR (Donjeck Narodna Republika) i LNR(Lugansk Narodna Republika), dok je na zvaničnom nivou više puta, uključujući i tokom pregovaračkog procesa u Minsku, isticalo pripadnost njihovih teritorija i stanovništva Ukrajini”.
Takođe je više puta na visokom nivou bilo reči o želji da se održe normalni odnosi sa Kijevom, ne izdvajajući posebne odnose sa DNR i LNR.
“Pitanje genocida koji je počinio Kijev u jugoistočnim regionima nije pokretano ni u UN ni u OEBS-u. Naravno, da bi Ukrajina ostala prijateljski sused Rusiji, bilo je potrebno da se pokaže privlačnost ruskog modela države i sistema vlasti”.
Ali Ruska Federacija i njen model razvoja kao i spoljnopolitički mehanizam međunarodne saradnje, kaže, odbijaju gotovo sve susede i ne samo to.
“Prisvajanjem Krima i Sevastopolja od strane Rusije i njihovo nepriznavanje kao ruskih od strane međunarodne zajednice (veliki broj država u svetu ih još uvek smatra da pripadaju Ukrajini) ubedljivo pokazuje neuspeh ruske spoljne politike”.
Pokušaji da se „zavoli“ Ruska Federacija i njeno rukovodstvo putem ultimatuma i pretnji upotrebom sile su, kako navodi, besmisleni i izuzetno opasni.
“Upotrebom vojne sile protiv Ukrajine, prvo, biće dovedeno u pitanje postojanje same Rusije kao države; drugo, zauvek će Ruse i Ukrajince učiniti smrtnim neprijateljima. Treće, biće hiljade (desetine hiljada) mrtvih mladih, zdravih momaka na jednoj i na drugoj strani, što će svakako uticati na buduću demografsku situaciju u našim zemljama.
Na bojnom polju, ako se to dogodi, ruske trupe će se suočiti ne samo sa ukrajinskim vojnim osobljem, među kojima će biti mnogo ruskih momaka, već i sa vojnim osobljem i opremom iz mnogih zemalja NATO-a, a zemlje članice Alijanse biće u obavezi da objave rat Rusiji”.
Predsednik Republike Turske Redžep Tajip Erdogan, podseća Ivašov, je jasno rekao na kojoj strani će se Turska boriti. I može se pretpostaviti da će turska armija i flota dobiti naređenje da „oslobode“ Krim i Sevastopolj i eventualno upadnu na Kavkaz.
Osim toga, Rusija će, kako navodi penzionisani ruski general, definitivno biti uvrštena u kategoriju zemalja koje ugrožavaju mir i međunarodnu bezbednost, biće podvrgnuta najtežim sankcijama, pretvoriće se u pariju svetske zajednice i verovatno će biti lišena statusa nezavisne države.
“I predsednik i vlada, Ministarstvo odbrane ne mogu da ne razumeju takve posledice, nisu toliko glupi. Postavlja se pitanje: koji su pravi ciljevi izazivanja tenzija na ivici rata i mogućeg pokretanja neprijateljstava velikih razmera? A da će ih biti, govori brojnost i borbeni sastav grupacija trupa koje su formirale strane – ne manje od sto hiljada vojnika sa svake strane. Rusija, razotkrivajući istočne granice, prebacuje formacije na granice Ukrajine”.
Po našem mišljenju, kako navodi, rukovodstvo zemlje, “uviđajući da nije sposobno da izvede zemlju iz sistemske krize, koja može dovesti do pobune naroda i promene vlasti u zemlji, uz podršku oligarhije, korumpirani zvaničnici, namamljeni mediji i snage bezbednosti, odlučili su da aktiviraju političku liniju za konačno uništenje ruske državnosti i istrebljenje autohtonog stanovništva zemlje”.
A rat je, kaže, sredstvo koje će rešiti ovaj problem da bi neko vreme zadržao svoju antinarodnu moć i sačuvao bogatstvo oteto od naroda. Ne možemo iznaći nikakvo drugo objašnjenje.
“Od predsednika Ruske Federacije, mi oficiri Rusije, zahtevamo da se odustane od zločinačke politike izazivanja rata u kome će se Ruska Federacija naći sama protiv udruženih snaga Zapada, da se stvore uslovi za sprovođenje člana 3 Ustava Ruske Federacije i podnese ostavku.
Apelujemo na sva aktivna i penzionisana vojna lica, građane Rusije da budu budni, organizovani, podrže zahteve Saveta Sveruskog oficirskog sabora, aktivno se suprotstave propagandi i razbijanju rata i sprečavanju unutrašnjeg građanskog sukoba sa upotrebom vojne sile, zaključuje se u pismu.
