Kupanje u ledenom finskom jezeru, melem za zdravlje (FOTO)

Pokušaću da vam objasnim taj
osećaj. Za razliku o ronjenja pod ledom, kog se istinski plašim, plivanje u
otvorima leda, ili kako to Finci zovu …avantouinti, je zaista divno
iskustvo. Spoljašnje dejstvo hladne vode na ljudski organizam izaziva opštu
povratnu reakciju u vidu stresa. U zavisnosti od snage i dužine izloženosti
dejstvu hladnoće, stres može biti jak i razarajuć ili blag i aktivirajući.
Upravo ovo kratkotrajno plivanje u ledenoj vodi daje taj aktivirajući stres
koji pokreće jačanje otpornosti organizma. Pored ovoga, deluje još i na
detoksikaciju tela, poboljšanje cirkulacije…i zapravo, kupanje u hladnoj vodi
jedini je način da vežbamo elastičnost krvnih sudova jer što su elastičniji,
imaćemo manje problema s krvnim pritiskom. Ovo su samo neke blagodeti, ima ih
mnogo.

Opisaću vam osećaj kupanja u
ledenoj vodi reka i jezera tokom zime. U Finskoj se ovakvo kupanje naziva
MORŽEVANJE. Moje kupanje u velikom otvoru zaleđenog jezera, gde često
ima dosta kupača, uvek krene sa nekom
nelagodom pre nego što uđem u vodu. Priznajem, potrebna je jaka volja i
dosta
hrabrosti. Nikada nisam ulazila naglo, već postepeno, posle vežbi
zagrevanja na
suvom ( prvo malo vežbi zagrevanja, pa malo trčanja i vežbi disanja),
ali se ni ne sme ulaziti u vodu ako je telo znojavo ili preterano
rashlađeno. Zatim se ulazi do kolena, umiva lice i kvase
vrat, grudi i leđa. Brzo posle toga imate želju da uđete u vodu jer je
temperatura vazduha uvek niža od temperature vode, pa je hladnije onako
napolju u kupaćem, nego u vodi. Naravno, pri ovakvim kurama ne nose se
odela za kupanje ( märkäpuku).

Tog dana kada je napolju bilo – 14°C , temperatura vode je
bila 1°C. Kada uđem u vodu, posle onog prvog šoka i trenutnog gubitka
osećaja u nogama koji prođe veoma brzo, nastupa 
svesnost osećaja hladnoće i počinje neka blaga bol u celom telu a
onda
se telo navikne isto kao kada se leti na moru telo navikne na vodu iako
vam
samo ulaženje bude strašno. Taman kada se naviknete, morate energično
plivati
bar 30 metara, a ne stajati kao klada. Verujte, i to je priroda sama
regulisala
jer čovek, posle izlaganja niskoj temperaturi, automatski ubrzava
povratnu
reakciju organizma, terajući ga na aktivnost, a ne na pasivnost. ( Kada
stojite
recimo po veoma hladnom vremenu napolju čekajući autobus, telo vas samo
tera da
cupkate u mestu kako biste se zagrejali). Kako u ledenoj vodi nikada ne
ostajem
duže od 5 minuta (a nemojte ni vi da ne biste dosli u stanje duboke
hipotermije), najgori osećaj su minuti nakon izlaska iz vode kada
nastupa
groznica i drhtavica…ali zapravo, ta groznica i drhtavica, koje su
posle 5
minuta u vodi u fazi blage hipotermije, su veoma dobre za zdravlje jer
deluju
kao masaža da se telo što pre zagreje. U ovoj blagoj fazi hipotermije
temperatura tela je oko 32 stepena. Ovde važi pravilo da što se brže i
energičnije gubi toplota, to se brže ostvaruje porast temperature. Čim
se
obučete i ogrnete ćebetom, osećaj postaje neverovatan, jer se osećate
fantastično…čilo,
snažno, raspoloženo, razbuđeno, energično…a telesna temperatura se
vraća na
normalu posle nekih dvadesetak minuta. Ovakav energetski potencijal
držaće vas ceo dan, a posle toga ga možete održavati i svakodnevnom
hidroterapijom.
Nemojte se praviti važni i ostajati dugo u vodi kako ne biste došli u
fazu
doboke hipertermije kada postoji rizik za zdravlje i kada je temperatura
tela
ispod 20 stepeni. Ako se pridržavate uputstava i saveta ljudi koji su
dugo
godina u tome, lekara itd, to vam se nikada i nikako ne može dogoditi.

Ako se posle prvog kupanja u
hladnoj jezerskoj vodi desi da vam se koža peruta, stolica bude tvrda i kao
ovčja a zglobovi pucketaju, znači da se niste dovoljno dugo pripremali za
ovakav podvig, ali ništa zato…sve će se regulisati kupkom u toploj vodi i
mazanjem kože maslinovim uljem.

Moram da vam skrenem pažnju da
ako se nikada niste izlagali ovakvim hladnim šokovima, nemojte ni sada, bar ne
pre prilagođavanja organizma. Pripreme moraju da traju mesecima, pa i godinu…za
početak se možete na kraju tuširanja kod kuće, tretirati toplo hladnim
tuširanjem. Ova hidroterapija će delovati savršeno na vaš organizam i
pripremiti ga za veće izazove – kupanje u hladnoj vodi. Hladna voda deluje
stimulišuće, a topla voda opušta. Oni zajedno deluju poput neke pumpe koja
pokreće krv. Kada se telo izlaže hladnoj vodi, tok cirkulacije kreće se ka
unutrašnjim organima, a kada se telo izlaže toploj vodi, cirkulacija se iz
unutrašnjosti kreće ka koži. Izlažući kožu vrućem pa hladnom, nateraćete cirkulaciju
da se pokrene, a to je veoma značajno…blokiraćete moguća zapušenja,
trombove i slično, ali i poboljšati detoksikaciju i kretanje krvi do svih
organa jednako, poboljšaćete cirkulaciju, sniziti krvni pritisak, umanjiti bol,
smanjiti stres…

Kako započeti hidroterapiju kod
kuće? Prvo skvasite celo telo vodom koja vam prija, mlakom i prijatnom. Polako
povećavajte temperaturu do veoma vruće – takve da je pristojno dobro
izdržavate. Bitno je da vam svaki deo tela bude zagrejan ovom vrućom vodom, a posebno
noge i stopala jer se ovi delovi tela najsporije zagrevaju. Zatim smanjite na dosta
hladniju koliko možete da izdržite.  Od
ovoga vam ne može biti loše i ništa vam se neće desiti. Kada pokvasite svaki
deo tela, povisite temperaturu na malo topliju od pređašnjeg vrućeg i snizite na još hladniju nego pre toga.
Ponavljajte menjanje 3-7 puta, svaki put pomerajući granicu toplog i hladnog
što dalje. Veoma je bitno uvek početi toplom pa tek onda hladnom vodom, jer ako
telo nije zagrejano, u koži slabo cirkuliše krv, krvno sudovi pod kožom su
zgrčeni od hladnoće, pa bi se pod uticajem hladne vode još više zgrčili. 

Nikada
se nemojte brisati nakon završetka ove toplo-hladne terapije, već budite u
toploj prostoriji dok se telo samo ne osuši. Preporuka je i da narednih
sat-dva, ostanete u toploj prostoriji. Napomena… Ako imate srčanih problema, kardio
– vaskularnih problema, astmu…nemojte ovo ni započinjati ni probati bez
saglasnosti vašeg lekara. Takođe, bolesne osobe, koje imaju povišenu
temperaturu ne smeju da rade ovakve hidro terapije. U Finskoj ovakve stvari se ne
dozvoljavaju trudnicama i damama koje tada imaju menstrualni ciklus.

Pored hidroterapije postoji još
par načina kojima ćete se mesecima pripremati za kupanje u hladnoj vodi (
jezeru, reci…). Ove meke terapije moraju prethoditi onim ozbiljnijim. Neke od
mekih terapija kojima ćete pripremati telo su i trljanje izuzetno toplim pa
izuzetno hladnim oblogama, polivanje toplom pa hladnom vodom, kao i masiranjem
posle prskanja hladnom vodom, koje se sprovodi na sledeći način: kada se
polijete dovoljno hladnom vodom (u
početku oko 20°C), ili bolje reći poprskate celo telo količinom od 1 l  vode, krenite da masirate telo počevši od
predela vrata ka nogama i nazad sve dok se telo samo ne osuši a koža postane
topla na dodir (oko 3 minuta). Ovo sprovodite svaki dan, uz postepeno
snižavanje temperature vode za po 1°C sve dok koža i telo to dobro podnose. Ako
primetite da vam temperature niže od 10°C više ne odgovaraju, to radite danima
i nedeljama pa kada se naviknete, opet malo snizite temperaturu vode. Ovakve
pripremne meke terapije se rade ili odmah ujutru ili dva sata pred spavanje.
Najbolji efekti nastupaju kada dođete do kombinacije baš hladne vode i
energičnog masiranja tela.

Takođe, postoji još jedna bitna
stavka oko priprema za zimsko kupanje tj. morževanje, a to je da se uklopite u
prirodni režim kupanja na otvorenom. Ako ste tokom leta u vodi na reci, jezeru
ili moru u jednom dahu boravili oko 30 minuta, tokom jeseni se kupajte 10
minuta, a tokom zime od 1 – 3 minuta. 

Mnogi Finci rone pod ledom, ja
nisam, ali ko zna, možda…mada teško, jednom i to probam. Naime, nijedan sport
ne zahteva veću svesnost za vreme od ronjenja, a ronjenje pod ledom samo
pojačava prirodu granice između života i smrti. Ne samo da niste u mogućnosti
da izronite gde želite zbog zamrznute površine vode, koja vas potencijalno može
zarobiti u polarnim vodama, već i svakim dodatnim minutom provedenim u ovim
ledenim vodama povećavate mogućnost da dobijete hipotermiju i oštećenje nerava.
Kako ja nisam sklona takvim ekstremima, ne ronim, još uvek, a ne preporučujem
ni vama, naročito ne bez dugotrajne obuke i stručnog nadzora.

Naravno, bez da vam ja kažem,
znate da otpornost na hladnoću u velikoj meri zavisi od mesta gde čovek živi i
gde se rodio, jer energija nekog podneblja utiče još od samog začeća na razvoj
ploda dajući mu tako odbrambene mehanizme za aklimatizaciju na neke specifične
uslove života. Finci su zbog specifičnosti klime gde žive, adaptirani na
hladnoću više nego neko ko živi u toplim krajevima, međutim, verovali ili ne,
iz razloga jer 99% Finaca stalno koristi saunu, koja je deo svakodnevnog života
u Finskoj, Finci mnogo bolje podnose toplotu nego 50% ljudi koji žive u
toplijim krajevima. Zašto, pitate se?

Finci posle vrele saune uskaču u
ledenu vodu i tako treniraju svoj termoregulacioni sistem i jačaju imunitet.
Čuveni finski atletičar, višestruki olimpijski šampion, trkač na duge staze
Paavo Nurmi, 1924. godine je na
Olimpijadi u Parizu osvojio četiri zlatne medalje, uprkos najvrelijem letu do
tada u Francuskoj. To nisu očekivali od jednog Finca koji nije navikao da
funkcioniše pri tropskim temperaturama…međutim, kasnije je novinarima izjavio
da ne bi nikako mogao da podnese te temperature da nije pomoću svakodnevnih
tretmana u sauni, u svojoj rodnoj Finskoj, toliko usavršio svoj
termoregulacioni sistem. Sauna podstiče delovanje znojnih žlezda, a organizam
koji je adaptiran na vrućinu, bori se protiv nje pojačanim lučenjem znoja, koji
apsorbujući veliku količinu toplote iz sloja vazduha koji direktno prijanja na
kožu, spušta temperaturu organizma.

Takođe, Finci decu od malena
čeliče na niske temperature i još kao bebe ih ostavljaju da spavaju u hladnim
prostorijama, pa upravo iz tog razloga, skoro pa i da ne oboljevaju od upale
respiratornih organa. Naravno, čeličenje organizma treba započeti od samog
rođenja a kasnije ga samo redovno održavati. Danas se u Finskoj, Austriji i
Nemačkoj uveliko u bolnicama i rehabilitacionim centrima primenjuje hodanje
bosim nogama po kontrasnoj traci, čiji su delovi naizmenično hladni pa vrući. Mnoge
trake u Finskoj su napravljene tako da su duž trake poređana korita naizmenično
punjena ledenom pa veoma toplom vodom, i uz to, dok su u vodi kamenčići. Ovakvim
postupcima podstiče se cirkulacija i snaži imuni sistem, povećava otpornost
organizma, pa su ljudi posle ovakvih kura imuni na razne upale i prehlade. dobijaju
energiju i podstiču moždane funkcije.

Pokušaću da vam objasnim zašto su
Finci opčinjeni  uticajem vode na
zdravlje – hladne vode prilikom kupanja u otvoru zaleđenog jezera, ili znojenjem tj. delovanjem vruće vodene pare u
saunama. Finci znaju da je to odlično za zdravlje. Naime, kako se čovekov
organizam sastoji od 70 % vode, nameće se odgovor da je na njega najbolje
uticati vodom, a ne hemijom. Voda ima veliki toplotni kapacitet  i dobru provodljivost, mnogo puta bolju od
vazduha. Iz toga razloga nam iste temperature vazduha i vode deluju totalno
različito. Vazdujh je na 37 stepeni vreo, a voda na 37 stepeni mlaka (na toj
temperaturi se  kupaju bebe). Tarapija
vodom je jedna od najsnažnijih prirodnih terapija na poboljšanje ljudskog
zdravlja. Dokazano je da osobe koje plivaju u ledenoj zimskoj vodi  50 % manje imaju šanse da dobiju neku virusnu
infekciju, zaraznu bolest, respiratornu infekciju itd…od onih koji ne
upražnjavaju ovu aktivnost. Takođe, oksidativni stres koji se dešava pri
kratkotrajnom izlaganju celog tela hladnoj vodi, razvija izuzetnu
antioksidativnu zaštitu.

Ono  što je izuzetno bitno
za napomenuti je da  u toku zime u
Finskoj ne smete sami ići na kupanje u otvorima leda, posebno ne ako ste
stranci jer ne znate koje su rupe u ledu nastale pucanjem leda, a koje su
namerno napravljene zarad kupača koji vole da upražnjavaju ovu aktivnost. Kako
svako jezero ima mnogo drvenih prilaza sa stepenicama za ulazak u vodu, ako tu
nema leda, tu se slobodno možete kupati, ali ako su rupe napravljene negde
dalje od obale, ako ne vidite postavljen prilaz sa neklizajućom površinom  i merdevine za ulazak u vodu ili obaveštenja,
ne ulazite u tu rupu jer nećete moći da izađete. Dlanovi će vam se lepiti za
led, i uopšte nećete biti bezbedni. U pravim namenskim  rupama za plivanje se obično nalaze pumpe koje
sprečavaju da se u otvorima leda voda
ponovo zaledi. Širom Finske se nalaze ovakvi otvori za ledeno kupanje sa sve
svlačionicama, prilazima a često i sa saunama. Aktivni su od oktobra do marta,
kako u kom kraju Finske. Samo u Helsinkiju ih ima preko 10 i bukvalno stalno
ima kupača jer je ovo Fincima izuzetan užitak.

Pozivam vas da bar razmislite o ovome i probate ako vam to zdravstveno stanje dozvoljava…Bićete mi zahvalni. 🙂