Aktivisti ove organizacije su samo prošle godine potrošili 8,67 miliona dolara.
Svega 32 odsto tog novca iskorišćeno je za akciju, dok je ostatak para bio rezervisan za plate, troškove putovanja, filmsku produkciju i marketing.
Nakon što je organizacija “Invizibl čildren” na internet postavila dokumentarni film u kojem se traži hapšenje ratnog zločinca Džozefa Konija, mediji su počeli da preispituju prave ciljeve organizacije i način na koji se sredstva donirana za njihov cilj troše.
U potragu za ratnim zločincem Džozefom Konijem, liderom militantne grupe Božja vojska u Ugandi, putem interneta poslednjih dana uključilo se mnogo ljudi koji su finansijski bili spremni da pomognu organizaciji.
Za plate – 1,7 miliona dolara
Kao prilog besciljnosti kompletne akcije na internetu su se pojavili statistički podaci koji nimalo ne pogoduju članovima organizacije “Invizibl čildren”, koje je postavio bloger Čarli Morton. U toku 2011. godine na plate zaposlenih potrošeno je 1,7 miliona dolara ili 14.782 dolara po zaposlenom. Organizacija “Invizibl čildren” zapošljava 115 osoba, dok Konijeva vojska po nekim podacima ima 250 ljudi, samo na markice zaposleni su potrošili 187 000 dolara, dok je recimo za lečenje svih slučajeva malarije koji dovode do smrti u Ugandi potrebno 57 000 dolara.
Kao i sve stvari koje brzo steknu preveliku popularnost, tako je i ova automatski sa sobom povukla i neka neugodna pitanja. Ono najvažnije je: “Ko zapravo stoji iza ovog ‘dirljivog’ dokumentarca koji staje u odbranu dece u Ugandi”.
Iza cele akcije stoji neprofitna aktivistička organizacija “Invizibl čildren”. Problem je u tome što ona uopšte nije neprofitna. Reč je o organizaciji koja je izbacila već 11 filmova, sve o Koniju, i koja se zahvaljujući medijskoj kampanji u zadnje vreme prilično proširila, a samo prošle godine organizacija je dobila i potrošila 8,67 miliona dolara.
Samo 32 odsto tog iznosa otišlo je na direktne usluge, iako se u filmu kaže kako neumoljivo grade škole i bolnice u Ugandi. Ostatak je otišao na plate saradnika i zaposlenih, putovanja, filmsku produkciju i marketing. Sasvim dovoljno da “Čeriti navigejtor” oceni da nisu transparentni. Međutim, pravi problemi vezani uz “Invizibl čildren” mnogo su dublji.
Organizacija, kako se vidi i u filmu, zagovara direktnu vojnu intervenciju kao sredstvo zaustavljanja Konija. Kao ključnog igrača u toj priči vide ugandsku vojsku, koju i finansijski pomažu, kao i neke druge vojne snage poput Sudanske narodne oslobodilačke vojske, o čemu svedoče slike autora filma s njihovim vojnicima.
Problem – i ugandska i sudanska vojska nebrojeno su puta i same optuživane za ratne zločine, silovanja, pljačkanja, ubijanja i sve one stvari koje se pripisuju Konijevoj LRA, a protiv kojih se “Invizibl čildren” tako zdušno bore.
Kao što je već rečeno, većina novca odlazi na “podizanje svesti i filmsku produkciju. Ugledni list “Forin afers” u prošlosti je ocenio kako organizacija “Invizibl čildren” “manipuliše činjenicama radi ostvarivanja željenog efekta, preteruju u brojkama koje opisuju zločine LRA, nerealno naglašavaju upotrebu dece u njihovim ratovima i Konija prikazuju kao otelotvorenje zla”.
Nema sumnje da je reč o zlom čoveku, ali manipulacija činjenicama radi dobijanja pažnje javnosti je neproduktivna, nepoštena i neprofesionalna, a površan film izazvao je negodovanje i kod naučnika iz Afrike.
“Američki aktivisti prodaju laži neupućenoj mladosti kako bi zgrnuli novac”, tvrdi ugandski bloger TMS Ruge, ukazujući na činjenicu da nijedan Afrikanac nije deo organizacije, već su svedeni na sporednu priču.
Drugi pisac iz Ugande, Rosebel Kagumire, kazao je kako video kampanja “senzacionališe” ovu priču i fokus stavlja na “američko spasavanje Afrike”.
“Problemi koje stvaraju Koni i LRA puno su kompleksniji i nisu takve prirode da se mogu rešiti lepljenjem postera, pravljenjem filmića, nošenjem narukvice i menjanjem Facebook slike”, kaže Grant Ojston, koji je raskrinkao neke mitove vezane uz fondaciju Invizibl čildren.
Novinar Majkl Vilkerson, koji je proveo mnogo godina u Ugandi, takođe je rešio da preispita neke od navoda organizacije.
“Džozef Koni nije Uganda i u njoj nije bio više od šest godina. Brojno stanje njegove vojske trenutno ne prelazi broj od nekoliko stotina ljudi i u njoj nema 30 000 ili 60 000 dece vojnika. Broj od 30.000 može se odnositi jedino na period od 30 godina”.