Pri tome su zemlje Evropske unije, uprkos dužničkoj krizi, postale omiljena destinacija ulagača iz te azijske zemlje.
Iako je dužnička kriza Grčke oslabila čitavu Evropu, uključujući i nekoliko svetskih privatnih kompanija, interes Kine za Stari kontinent ne jenjava.
Prošle godine Kinezi su kupovali najveći broj firmi u zemljama EU, čiji je udeo dostigao 34 odsto u ukupnim stranim investicijama. Kineske investicije u Evropu su pri tome, uprkos velikim finansijskim potresima, povećane za 155 odsto. Kineske firme potrošile su za kupovinu preduzeća u Evropi 10,4 milijardi dolara, u Aziji 8,2 milijarde, a u Severnoj Americi 6,4 milijardi.
“Kineska preduzeća žele da izbrišu dosadašnju sliku o sebi kao “proizvođaču nekvalitetne robe. Ona sada pre svega rade na poboljšanju kvaliteta robe i dislokaciji svojih pogona u Evropu”, objašnjava francuski ekonomista Solonjak Lekompt. On dodaje da su “Kinezi shvatili da evropska kriza predstavlja dobru priliku za ulaganje. Evropljani poseduju više aduta – obučenu radnu snagu, visoke tehnologije i jaku kupovnu moć”.
Kineska investiciona korporacija (CIC), državni investicioni fond, dobila je prošle godine od vlade Kine injekciju kapitala od 30 milijardi dolara, čime su povećane njene mogućnosti za investiranje u evropske aktive, objavili su prošle nedelje kineski državni mediji.
CIC je osnovan 2007. godine radi investiranja dela ogromnih kineskih deviznih rezervi, najvećih na svetu, koje su prošle godine iznosile 3.200 milijardi američkih dolara, u inostrane aktive.
Investiranje Kine u EU nastavlja se ubrzanim tempom i u ovoj godini – u Portugaliju u elektoprovodni sektor, u Norveškoj u hemijsku industriju i u Nemačkoj u mašinsku industriju.
Prošlog meseca kompanija “Šandong hevi invesment” kupila je 75 odsto italijanske firme Fereti koja se bavi proizvodnjom luksuznih jahti.
Kineski energetski gigant “Stejt grid korporejšen” nedavno je postao vlasnik 25 odsto Portugalske elekrodistribucije, dok se krajem januara industrijski gigant za proizvodnju mašina i alata Sani “dočepao” ugledne nemačke firme Pucmajster.
Kinezi pokušavaju da svoje prisustvo u Evropi osnaže direktnim investiranjem u proizvodnju. Tako je kineski konstruktor automobila “Grejt vol” nedavno potvrdio dolazak u Bugarsku gde će uložiti 80 miliona evra u fabriku Bahovica koja će proizvoditi 50.000 automobila godišnje, s ciljem da se proširi na evropsko tržište, uz istovremeno izbegavanje carine.
Kineska ofanziva na Evropu je, dakle, dobro organizovana. Ona je u skladu sa novom ekonomskom strategijom, koju je velikim delom razotkrio premijer Ven Điabao, ističući da se Peking neće ograničiti na ulogu “svetske radionice” već da će svoju privredu zasnivati pre svega na izvozu.