– Gadafi je odlučio da se probije do rodnog grada i tu skloni do daljnjeg čim su ustanici zauzeli Tripoli. On nije učestvovao u rukovođenju borbenim operacijama, to je prepustio sinu Mutasimu, koji je poginuo zajedno sa ocem – priča Dao, inače Gadafijev rođak.
On navodi da je u gradu bilo mnogo Gadafijevih pristalica, ali su oni sa približavanjem ustanika i sa početkom opsade postepeno napuštali Sirt.
– Porodice se decom su odlazile i mi ih u tome nismo sprečavali, čak smo dozvoljavali ustanicima da snabdevaju narod hranom i gorivom. Pukovnik i njegovi najbliži pratioci stanovali su u običnim stanovima u stambenim zgradama u Sirtu, i povremeno su se selili iz bezbednosnih razloga. Pukovnikove poruke s pozivima na borbu slali smo pomoću satelistksog telefona – kazao je on.
Dao priča da se poslednjih nekoliko dana situacija naglo pogoršala kako se stezao obruč oko grada.
– Rešili smo da se probijemo u susednu oblast Džarif. Ali na izlasku iz grada bili smo izloženi jakoj vatri i opet smo bili opkoljeni. Svi automobili su nam bili uništeni, morali smo da se podelimo na grupe. Peške smo se uputili ka Džarifu. Ja sam bio s Gadafijem i ministrom odbrane. Sa nama je bila manja grupa telohranitelja. Zatim sam bio ranjen i izgubio sam svest. Šta je bilo dalje, ne znam – kazao je general.
On je rekao da je Gadafiju “teško padalo sve što se zbivalo u Libiji, ali se za vlastiti život ni u jednom trenutku nije plašio”.