Procenjuje se da domorodačko pleme Mbuti broji oko 40.000 članova, a svaki od njih se na 2 do 4 nedelje seli u novo područije kako bi ekspolatisali prirodna staništa i lovili divlje životinje. Međutim, teritorija tropskih šuma po imenu Ituri, koja se nalazi na severu Demokratske Republike Konga nije pod zaštitom i zajedno sa građanskim nemirima preti da uništi način života koji oni vode.
Prvi tragovi o ovoj zajednici su zabeleženi još pre oko 4.500 godina, kada se spominju u egipatskim spisima. Tokom vekova, oni su odolevali promenama i zadržali svoju tradiciju – čiji centralni deo predstavljaju ceremoniju prelaska u svet odraslih. Kod devojčica ona se naziva Elima i slavi dolazak prvog menstrualnogciklusa, nakon čega ona postaje devojka kojoj je dozvoljeno da se uda i da rađa decu.
Običaji nalažu da devojka koja dobije prvu menstruaciju ode u izolaciju, gde je starije rođake podučavaju svim potrebnim veštinama, među kojima je i tradicionalna Amanaza – pesma i ples, koja se izvodi uz pomoć štapova. Ovaj proces može da potraje i po nekoliko nedelja, nakon čega momci iz njenog plemena čekaju da se vrati kući. Prilikom povratka ona dobija bič s kojim treba da juri i uhvati dečka po želji, na šta on mora da odgovari bacanjem kamenja i štapova.
Pošto njihova zajednica ne poznaje princip poglavica i formalnih starešina koji rešavaju probleme, jedan od mušakaraca za ženidbu je dužan da organizuje brak po principu “razmene sestara”. Drugim rečima, on mora da organizuje brak jedne od ženskih članica svog klana sa muškarcem iz klana svoje buduće neveste.
Nakon čega se podrazumeva da ona ode sa porodicom svoga muža, dok njeni roditelji dobijaju od zeta divljač na poklon – kako bi potvrdio da je spreman da brine o njoj i deci u budućnosti. Svadba se obeležava tako što povorka ljudi ofarbanih u jarke boje i palmino ulje, daruju mladence i nastavljaju put od sela do sela u nadi da će dobiti hranu ili vino.
Menjanje staništa je uobičajen način njihovog života, ali kada su u pitanju Mbuti glavne i odgovorne za izgradnju koliba u naselju su žene. Tom prilikom upotrebljavaju štapove i grančice, kako bi dobile formu strukture među koje naknadno provlače lišće. Pored njihove izgradnje, one ih i popravljaju ali i nađu vremena da sakupljaju hranu kao što su orašasti plodovi, voće i biljke, čuvaju decu i povremeno učestvuju u lovu na divlje životinje zajedno sa muškarcima.
Poslednjih godina, hrana koju pronađu u divljini nije dovoljna za sve članove, stoga se ove žene dovijaju na razne načine i uglavnom odlaze na lokalne farme da rade kako bi obezbedile potrebne namirnice. Istraživači sugerišu da se tradicionalni život Mbuta nalazi pod stalnom pretnjom u poslednjih nekoliko decenija, usled krčenja šuma i nemira koji su učestali u ovom delu sveta.