Šef komiteta tog suda za nadziranje izbora, Faruk Sultan rekao je novinarima da se odluka o datumu predsedničkih izbora očekuje uskoro i dodao da će glasanje trajati jedan ili dva dana. Sultan je naveo da će objava pobednika, čak i u slučaju drugog kruga izbora, biti krajem juna, što nagoveštava da bi izbori mogli da budu održani najkasnije početkom juna, ocenjuje AP.
Datum predstojećih predsedničkih izbora je pitanje koje je u velikoj meri podelilo Egipat.
Aktivisti koji već mesecima kritikuju vojnu vlast i način na koji ona sprovodi tranziciju zemlje ka demokratiji smatraju da vladajući generali treba da raspišu izbore za datum raniji od juna i da odmah predaju vlast civilnoj upravi.
Vojni lideri, s druge strane, i dalje imaju podršku širokog spektra egipatske javnosti koja ih vidi kao pouzdane lidere, sposobne da vode zemlju dok ne bude izabran predsednik.
Nekoliko vodećih figura iz egipatskog političkog života već je izrazilo interes da se kandiduje za predsednika, medju kojima su bivši šef Arapske lige Amr Musa koji je već počeo kampanju i Ahmed Šafik, bivši pilot vazduhoplovnih snaga koji je služio kao premijer na vrhuncu demonstracija protiv bivšeg predsednika Hosnija Mubaraka.
Očekuje se da se kandiduje i Mohamed Salom el Ava, advokat koji je napisao knjigu o shvatanju islama i vlasti.
Od egipatskih islamista, potencijalni kandidati su i Abdel-Moneim Abul-Fotuh, dugogodišnji liberal u okviru Muslimanskog bratstva, koji je zadobio podršku prorevolucionarne mase.
On je izbačen iz Bratstva pošto je objavio da namerava da se kandiduje za predsednika, iako je ta grupa navela da neće imenovati svog kandidata.
Tu je i Hazem Abu Isamil, koga podržavaju ultra konzervativni salafiti, koji čine drugi najveći blok u parlamentu, posle Muslimanskog bratstva.
Medju potencijalnim kandidatima primetno je odsustvo nobelovca i bivšeg šefa Medjunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Mohameda El Baradeja.
On se povukao prošlog meseca iz trke, navodeći da bi fer izbori bili nemogući pod vojnom stegom i da najverovatnije neće okončati vlast generala.
Mnogi prodemokratski aktivisti veruju da vojska želi da obezbedi da pobedi kandidat koji će podržavati njene interese i tako joj omogućiti da nastavi da ima snažan glas u politici čak i kad se formalno povuče za kormila zemlje.
Poslednja četiri egipatska predsednika došli su iz najviših krugova vojnog miljea, što je obezbedilo armiji da decenijama ostane nedodirljiva.
Vojska je već pokušala da spreči ili ograniči civilno nadgledanje njenog budžeta u budućem sistemu.
Prema referendumu koji je prošle godine podržala većina birača, kandidati za predsednika ne smeju da imaju dvojnu nacionalnost, ne smeju da budu u braku sa strancem i moraju da imaju najmanje 40 godina.
Kandidatima, koji dakle moraju biti rodjeni Egipćani, biće potrebno 30.000 potpisa ili podrška najmanje 30 poslanika.
Vojska je rezultate tog referenduma ozakonila.
Parlament je danas, medjutim, saopštio da će preispitati sve zakone koje je doneo vojni savet. Neki poslanici su bili gnevni jer je novi zakon o predsedničkim izborima usvojen samo nekoliko dana pre konstitutivne sednice novog parlamenta prošlog meseca.