Da, reč je o starim nacijama – Jermenija i Izrael. Ovog puta ukrcavam se na Nojevu barku via Jerevan.
Avion je pun srećnih Jermenskih imigranata koji ne mogu da dočekaju da spuste svoje Boss cipele na Jermensku svetu zemlju.
Aerodrom Zvartnots izgleda skoro ko Šiphol – nema zezanja.
Jermenska dijaspora je bacila “opasan” novac na izgradnju, ali zato se
po izlasku iz stana oseti se bivsa sovjetska država koju trese
tranzicija.
Jedan od najstarijih gradova na svetu i sprega između Evrope i Azije, ima dušu, srce, mozak, ruke i noge cele zemlje.
Radnici koji održavaju parkove rade mnogo bolje od beogradskih, ali su
okolna naselja neuporedivo zapuštenija od onih u Srbiji.
Taksista stare Lade Niva, koji ima ugrađen televizor najnovije
tehnologije iznad taksimetra, priča mi na ruskom uveren da ga ja razumem
i vozi me do hotela Jerevan.
To je klasičan hotel inspirisan Francuskom, zahvaljujući Šarlu
Aznavuru, poznatom francuskom pevaču jermenskog porekla koji čvrsta
karika između tih zemalja.
Jedna reč koja koja me asocira na Jermene je gostoprimstvo.
Jutrarnjom kafom i doručkom počastili su me u maloj ulici blizu glavnog
trga Hanrapetutyan. Dobar jogurt prepoznajem, ali zato “lahmahjoon” ne.
To je neka vrste veoma tanke pice prelivena usitnjenim
paradajzom, bosiljkom, lukom i mladom jagnjetinom, savijena u rolnu koja
košta dva evra po porciji.
Tokom celog dana sam pored sebe imao flašu hladnog soka od divljeg šipka što je pored nara nacionalni proizvod.
Alkohol niko ne pije tokom dana. Radije uživaju u kafama, čajevima i
“švarcvald” tortama, a najbogatiji popodneva koriste kako bi igrali
jednu od najstarijih igara na svetu – Tavla koja je slična šahu, i
potiče iz Persije.
Jermenska opera je mesto sastajanja svih generacija i nosi duh velikih kompozitora klasične muzike jos iz doba SSSR.
Ako bismo standard zemlje merili prema kvalitetu automobila njenih
stanovnika, to bi značilo da Jermenija bolja od Linhejštajna.
Ispred obične buregdžinice možete da vidite vozni park vredan minimum pola miliona evra.
Veliki parkovi i muzeji su izgrađeni u savremenom duhu, zahvaljujući moćnim gastarbajterima.
Jerevan kaskada, poznate stepenice koje su pandan Španskim u Rimu, mesto su gde se okupljaju turisti i mladi ljudi .
One su odlične za rekreaciju posle tipične jermenske gozbe.
Naime, ritual večere počinje oko 17 časova. Ja sam u to vreme bio u
Kavkaskom restoranu, koji kombinuje jermensku i gruzijsku kuhinju.
Gruzijci imaju više soseva, ali samo su ipak najpoznatiji po “khorovatsu”, odnosno roštilju.
Većina bogatih Jermena koristi iPhone, verovatno iz poštovanja prema Stivu Džobsu koji potiče iz njihove zemlje.
Na stolove obično osim njega spuštaju i cigarete i tablete za varenje.
Za predjelo smo imali pečenu pastrmku i to jednu na nas pet.
Delovalo je kao prilično zdrav starter, ali su uskoro stigli konobari sa
obešenim jagnjećim rebrima, prasetinom, piletinom.
Doneli su i ledene flaše ruske votke uvijene papirima kako se ruka ne bi lepila i celi arsenal čašica.
Uz votku se pije zelena gazirana limunada.
Ako ti si se pije, ne možes samo da kažes: “Živeli!” i da pogledaš u oči, već da izgovoriš neku pametnu zdravicu.
Ako ste za bezalkoholnu varijantu, vredi probati tradicionalni čaj od
nara, koji se identično izgovara kao na srpskom. Uz njih se jedu nazook
kolačići, slični domaćim vanilicama.
Posle maratonske večere,
otišao sam u dvočasovnu šetnju Abovjan ulicom gde su francuski bistroi
prepuni posetilaca i brendirane radnje.
Sledećeg jutra,
počašćen sam lavašom, tankim hlebom namazanim puterom i barenim jajima. I
sam sam ovog puta uzeo kutiju tableta za varenje.
Na izlasku iz Jerevana vidi se zaostavština komunizma – razvaljeni
sivi blokovi, bilbordi i auto prevoznici koji voze “na divlje”.
Jermenija je generalno bezbedna zemnja, ali je kao velika žrtva
tranzicije nakon raspada SSSR pretrpela brojne korupcionaške i
monopolske afere.
Uz genocid koji su pretrpeli u ratu sa
Turcima, nije nikakvo čudo što se jermenska elita rasejala po svetu i
sada čini jednu od najuticajnijih i najponosnijih dijaspora na svetu.
Prirodne lepote, iako veoma jalove, mogu da vam oduzmu dah.
Vodena površina u koju su uronjeni oblaci, naziva se Sevan i jezero je
na najvišoj nadmorskoj visini na svetu i okruženo je prelepim pejzažima i
starim manastirima.
Odseli smo u bungalovima koji su sastavni deo restorana, a konobari donose hranu u svaku kućicu ponaosob.
Roštilj je ovog puta bio spreman na tradicionalni način – u zemlji se iskopa rupa od dva metra, a na dno se baci žar.
Zatim se stavlja jedna rešetka sa poređanim povrćem, zatim obešena
jagnjetina, pa pola kilograma masti koja se topi i curi po jagnjetini i
povrću.
“Kilkia” (jermensko lager pivo) bilo je samo osveženje pred rusku votku.
Ovog puta sam se zaustavio na samo jednoj porciji pečenja i završio
obrok vrhunskom supom od sočiva sa suvim kajsijama i orasima.
Po povratku u Jerevan svratili smo u jedno selo zvano Bjurakan, poznato po manastiru posvećenom svetom Jovanu Krstitelju.
Jermenski manastiri su locirani na nepristupačnim lokacijama i
sagrađeni od ogromnih blokova, kako u njihovoj burnoj istoriji ne bi
mogli biti nađeni i uništeni.
Po povratku u Jerevan, odlučio sam da provedem noć bez roštilja i
odlučio se za jedan od američkog lanca hotela u kom nastupaju svirači
duduka.
To je jermenski duvački instrument koji podseća na frulu i nalazi se pod zaštitom UNESCO.
Uz takvu muziku pije se dupli zagrejani Ararat (najpoznatiji jermenski konjak) i služi velika činija svežeg voća.
Zanimljivo je da je Jermenija najsnažnije uporište džez muzike u tom
delu sveta, pa možete da uživate u bezbrojnim džez barovima.
Pred povratak kući, moji domaćini su me odveli na najviši vrh da se pozdravim sa gradom i moćnom planinom Ararat.
Kofer su mi napunili sa slatkim sudžukom i konjakom pa mi je put mnogo lakše pao.