“Folksvagenova ekspozitura u Brazilu odgovorna je za ozbiljna kršenja
ljudskih prava i gnusne zločine”, kaže tužilac Rafael Garsija za
nemački javni servis ARD. “Uvereni smo da će Folksvagen prepoznati svoju
odgovornost i da će se postići nagodba kako bi tadašnji radnici bili
obeštećeni.”
Tužilac Garsija koordinira istrage o modernom ropstvu širom
Brazila. On je za 14. jun prvi put pozvao predstavnike Folksvagena (VW) u
Braziliju. Postoji mogućnost vansudskog sporazumu o odšteti.
Goveđi biftek “made by VW”
Istrage
sežu do vremena brazilske vojne diktature (1964-1985). Na poziv
nekoliko generala, Folksvagen je 1973. kupio 140.000 hektara zemlje u
regionu Amazona. Farma “Fazenda Vale do Rio Cristalino”, poznata kao
“Fazenda Volkswagen”, u gradu Santana du Araguja u državi saveznoj Para,
trebalo je da otvori novo dodatno poslovno područje za taj globalni
koncern.
Automobilski koncern koji uzgaja stoku usred džungle? Ono
što danas zvuči kao avanturistički projekat, tada je bio deo nacionalne
razvojne strategije. Folksvagen je trebalo da doprinese razvoju
brazilske prašume, ali ne samo da zarađuje na njoj, već i da sledi moto
vojske: “Koristite sopstvene resurse umesto da ih se odričete” (integrar
para nao entregrar ).
Za Folksvagenovu stočnu farmu morali su da
se raskrče veliki delovi prašume, a za to je tadašnja uprava farme
angažovala posrednika, koji je u udaljenim selima tog regiona regrutovao
radnike na privremeno vreme i prevozio ih na farmu.
“Morate da odrade svoje dugove”
No,
umesto obećanog unosnog posla, ti radnici su se suočili sa
eksploatacijom i dužničkim ropstvom. “Na farmi ste mogli da kupite samo
hranu po apsurdno visokim cenama”, priseća se bivši radnik Hoze Pereira.
“Kad smo raščistili prvih sto hektara, imali smo velike dugove kod
posrednika za zapošljavanje. Rekao je: Hoćete da idete? Ne! Sad morate
da odrade svoje dugove.”
Pereira i njegove kolege ključni su
svedoci u istrazi brazilskog javnog tužioca protiv Folksvagena. Oni
pričaju o vezivanju nakon pokušaja bekstva, o radu sa uperenim oružjem,
pa čak i o smrtnim slučajevima. Razgovore s njima snimio je TV-magazin
ARD Weltspiegel.
“Ako bi neko pokušao da pobegne, psi
čuvari bi bili pušteni i pucali bi na njega”, kaže Pereira. “Prebijali
su one koji su bežali. Na ulici, u kolibama… Svi su to videli.”
Sveštenik zabeležio zlostavljanje
Temelj
istrage je dokumentacija sveštenika i profesora Rikarda Rezendea. U to
vreme on bio angažovan za poljoprivredne radnike u regionu Amazona. A to
mu redovno donosilo pretnje smrću.
Rezende je zabeležio nekoliko
stotina slučajeva – ali ništa se nije dogodilo više od 40 godina. Kada
se 2020. Folksvagen suočio sa svojom istorijskom odgovornošću za kršenje
ljudskih prava tokom brazilske vojne diktature (1964-1985) i isplatio
odštetu žrtvama, Rezende je ugledao novu priliku. Sav svoj materijal
predao je brazilskom javnom tužiocu, koji je zatim pokrenuo istragu.
Rezende
je 22. maja proglašen počasnim građaninom od strane gradskog parlamenta
u Riju – zbog svoje borbe protiv modernog ropstva. Taj sveštenik koji
tu temu predaje na Federalnom univerzitetu u Rio de Žaneiru (UFRJ),
danas je poznat u čitavom Brazilu.
Moderno ropstvo još uvek postoji
Gotovo
40 godina nakon završetka vojne diktature, “Pastoralna zemaljska
komisija” (CPT), koja je povezana s Katoličkom crkvom, još uvek se bori
protiv robovskih radnih uslova u Brazilu.
“Robovski rad u
prilagođenim formama postoji u svim brazilskim državama”, navodi se u
saopštenju CPT-a. “Od 1995. više od 58.000 ljudi oslobođeno je robovskih
radnih odnosa.”
Za bivšeg upravnika farme Fridriha Brigera,
tvrdnje o modernom ropstvu na farmi Folksvagena su “potpuna glupost”. On
je u razgovoru za ARD rekao: “To je besmisleno. Kao da danas nema ništa
važnije od stalnog tzv. ‘poboljšavanja prošlosti’.”
Taj agronom
iz Švajcarske počeo je da se bavi uzgojem goveda 1974. godine i bio je
upravnik farme više od dvanaest godina. Folksvagen je 1986. prodao
farmu, jer posao više nije bio isplativ, a Briger se vratio u Švajcarsku
nakon 40 godina provedenih u Brazilu.
“Nije uvek nežno”
Za
njega “odgovornost firme u nekom trenutku prestaje”. Morate da
sagledate okolnosti: “Tamo gde ima više od 1.000 muškaraca u jednoj
prostoriji, ne postupa se uvek nežno. To je očigledno, a pogotovo je
tako u sred džungle”, kaže Briger.
U Folksvagenu su izjave tog
bivšeg menadžera izazvale sve samo ne oduševljenje. U saopštenju
prosleđenom DV-u, koncern navodi: “Želimo da istaknemo da gospodin
Fridrih Briger ne govori u ime Folskvagena i da su njegove izjave u
suprotnosti s Folksvagenovim vrednostima.” Koncern, kako se navodi,
veoma ozbiljno shvata “događaje opisane na ‘Fazendi Rio Cristalino’
.”